Prosvetni glasnik

288

НАУКА И НАСТАВА

мета најмање трп, а из два од основних предмета најмање четири. Овим се правом могу користити само они учениди, који нису могли доћи на исппте а проФесорски је савет нашао, да се могу уважити узроди, које ученици наводе за своје оправдање. Међу тим начелник петроградског школског округа, господин Капустип, усвајајући разлоге, изнете против годишњих испита, у једном свом распису (као што је познато из првог нашег дописа) ово право проФесорскога савета знатно је проширио, овластивши га да може без испита преводити и све добре ученике, за које се нађе да су достојии ове повластиде. Овај корак госп. Капустнна нашао је живо одобравање ве само у круговима овдашњих паставника него и у новинарству. Најугледнији руски листови („Ново Време", „Новости", „Берзанске Вести") пропратили су ову новину врло симнатичнпм одзивима. То је најбољп доказ, колико је дубоко ухватило корена у руском друштву уверење о некорнсности и штетности данашњих испита. Судећи ио свему, што смо до сада запазпли или прочитали — можемо рећи, да ће ово питање бити решено не у корист годишњих испита. Нама је нарочито мило било чути и видети, да се и у овдашњим педагошким круговима понављају они исти разлози, с којих је и претпрошла скупштнна нашег ироФесорског друштва дошла до познатих својих резолудија. А нарочито нам је било прнјатно уверити се да се у Русији, више него што се то обично мисли, поклања од стране надлежних Фактора заслужиа пажња раду и мншљењу средњешколских радника, који се опет са своје стране труде, да потпуно одговоре своме позиву. * Прелазећи на исиите зрелости, дужиост нам је напоменутн, да су у спору о оправданости испита — пспнти зрелости остали потпуно поштеђени од ма каквих нападаја. У осталом нови наставни план, који је прошле године ступно у живот, захтевао је неке нзмене у правилнма о испиту зрелости. — Ми смо оставили да другом прнликом подробпије говоримо о овом новом наставном програму рускнх гимназија, а за сада се задовољавамо простом напоменом, да се он — поређен са старим поглавпто одликује тежњом, да се избегне нретрпаност и, не дирајући у основу гимпазиског школовања, правилније распореде предмети на поједине разреде и часове. Ова тежња новога наставнога плана морала је у неколико новући и измену старих правила о испиту зрелости. Нова правила о исннтима зрелости у многоме су слична нашим како у основи својој, тако и у поједнностнма. М ми ћемо се с тога у овом доппсу

задржати само на оним појединостима, којима ова правила одступају у неколико од наших. Разуме се, да према прилнкама, под којима се развијала руска школа у опште и гимназија на по се, поред сличности у основним начелима мора бити маса појединостп, којима се ова правила разлпкују од наших. Не налазећн да је потребно упуштати се У подробнији говор о њима, ми истичемо само, да су свима таквим појединостпма главне особине: строгост, којом се мотрн ко ће се пустити на исиит зрелости и прилична заплетеност због многих Формалностн, које отуда истнчу. Разлпке има, а то је више начелне прнроде — и у саставу испнтног одбора, у којг улазе поред нспитача директор, инспектор и још два наставника онога предмета, којн се полаже, или сродних му. У схватању пак самога задатка ових испита и у процедури ова се нова правнла слажу готово са свим с нашима. Ваља нам особито истаћи, да је лепа одлпка овнх правнла иодробност, којом се све случајности предвпђају и уређују. Утврдивши на пример у почетку задатак овнх испита (уверитн се да ли је кандидат довољно умно развијен, да би се с коришћу и успехом могао посветити даљем образовању), на крају ових правила опет се наређује да се како при оцени зрелости поједипих ученика, тако н при самом нспиту нарочито пази на правнло „да испит зрелости није испнтпвање памћења, него нспитивање да ли је у младу човеку развијена према његовим годинама подобност мишљења, да му је суђење правилно, јасво и здраво, при чему треба давати цену само оном знању и образовању, која су као плод дотадашњег правилног и редовног учења и заузимања постала права својина ученикова, и обраћати поглавиту пажњу на знање онога што је битно у неком предмету а не на поједине, несвезане појединости." Да се ово постигне, прописане су е најмање ситнице, на које треба пазити п на писменом и на усменом испиту, и тачно одређено шта се све може и мора тражити од ученика прп исннту. Писмени испнти се полажу нз руског, латинског, грчког и математике. Не преводе с рускога на грчкн и латински него само с ових на руски, и то без речника и граматике, Око овога је бнло спора у педагошкој књижевностн и журнилистици: већина је поздравнла с похвалом ово ограничење на превод са старнх језнка на рускн, а не и обратно, као што је то раније било. Из математике се дају два задатка: један из алгебре, а други из геометрпје. Усмени се испнти полажу из: 1.) религпје — тражи се да је кандидат читао свето писмо новога завета, особито јеванђеље, и да