Prosvetni glasnik

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

243

зоиталних редова, тако и величину, размеру п нагиб писмеиа. Доциије се иоступно предазн на све мању размеру писмена, докле се недођедо оне, којајеи за практачку употребу, као и за хпгијенске захтеве очију најподеснија. Зато је артпја у ђачким прописпицама удешена најпре с крупнијпм, а после све с ужим лннијама, доцнпје с по једиом, па најзад и без и једне линије, Докле се овако поступно све умањује размера писмена, ваља да у исто доба, лагано и сигурно расте и брзнна израђпвања — писања, тс да се ученици поступзо навикавају и па све бр;ке и брже нисање, задржавајући увек строго и коректно, основнн карактер ппсмена; и онда не ће битп оног наглог прелаза, с крупнијег и лаганог ппсања, на са свим ново п различно ситно-брзо, практично дисање, као што је то код калпграФСке методе. Ради иоступнпјег прелаза у други сгупањ слободно, практпчио писање, предузима се при крају основне школе иисање ао такту. Ово писање служп као регулатор за прцближно изравњавање лнчних подобности у брзини писања, код разних ученика. На другом — слободном, практичном ступњу наставе писања, у првом разреду средњих школа поновп се и у брзо нређе све оно што је у основној школн научено; за тим се прелазн па слободно писање, без н једне линије, п све се впше убрзава темпо писања. Да би рука добивала све већу лакоћу и окретност, увек се у почетку сваке лекције, у првој годипи средње школе, ученпци најпре вежбају у разним кривим, слободним и вијугавим дипијама, а таке се вијуге често и у самим речима, међу писменима упдећу, у свим облицима и начинима, ради гимнастисања руке. Основна школа, треба да даде осповне облпке и битне саставне делове њихне; ау средњим школама, даје се више маха индивидуадпој, дпчној наклоности и подобности, која се развнја правилпо и подесно, на оном сигурпом темељу, који је постављен у основној школи; а не као код калиграФеке методе, где је основни стуиањ био са свим независан и беобзиран наспрам опога другога, практичног, слободпог. Зато су се у том другом ступњу њеном морали после тражити и ствчрати скоро сасвим нови облпци, раздични од онпх наученпх калиграфских, који су за практичну употребу пеподесни. У другом разреду средњих школа, долази посде, вежбање с буквнцама страних језика датиница и готика. Па, тек госле свега, треба да дође као иајвиши ступањ и калиграфија , с њеним разним улепшаним обдицима н вачинима, као: ронд, курсив, батард, лаипдар и т. д. Б у првом и у другом ступњу наставе леног

иисања гдавно је жива реч и практички пример наставнпков. Наставник треба да је за свој носао озбиљно спреман, мање спремне ваља обучитп ваљаном ручном књпгом и упутством, па евептуално и у нарочитом курсу. Треба прописатп п до сптница детаљпсати строг наставни програм, у коме нарочито ваља да су сви хигијенски захтеви узети у обзир. И онда, све шго ђак треба да научи, ваља да му сам учитељ очпгдедним примером покаже и јасном речју објаспи. У новије доба, и у ппсању и у цртању, одбацују се као штетне и пеподесне оне засебне шаблонске прегдеднице, које ученнке привнкавају на просто механнчко подражавање и копирање, Месго тога, свуда су усвојене ђачке пропнснице, у којима су на сваком листу у почетку литограФпсани и уштампани онн угдеднп облпци (као што је то у нашнм садањим прописнпцама у основнпм школама). И тако, пошто ученик прво н главно, из учптељског примера и рада на школској таблп, у већем размеру, и усменог објашњења, видп постанак и развиће сваког облнка, из његовпх саставних делова, као н њихну размеру, правце дебљине и т. д., онда за тим гледа и уноређује исти облик, дитографисан у његовој ирописнпци, који му је сад дако радити у истој размери, оним редом и начином, како је учитељ на табди објаснио и израдио. Напротнв, засебне прегдеднпце, одузпмају простор на скамији, даље су од очију учепичких, 11 од хартпје иа којој ипше, те се тако, даљим скретањем очију прп прегледању, очи заморавају и посао успорава. На тим лнтограФнсанпм ђачким прописницама онн угледни редовп — натписи, иду у најстрожој ноступпости п доследностн; ствари теже следе и развијају се пз лавших и познатнјих, докле се тако не пређе све оно, што треба да се у оба сгунња наставе изучп. Материјад, који је употребљен у тим угледним натпнсима, ваља да је доиста угледаи и ио смислу и по облику. Г1а и сам Формат и техничка израда тих прописница треба да одговара п педагошким н хигијенским и естетичким захтевпма. Тако, на свима прописницама ваља да су и сликом и словима изложена и објашњена главиа правила за правплно седење, држање нера п хартије и т. д. Величииа и Формат тих прописница треба да су на нпжем ступњу мањи, да се неука рука ученикова много не извнја, да лакше пером краће врсте води и очима хбд пера прати. Од велике је важности и сама линпјатура тих прописннца, јер очии лекари озбиљно препоручују, да ј се што пре п што више ограничавамо само на 1 најпотребније диније. Па, најзад и сама бојахаргије