Prosvetni glasnik

30«

знало, да ће темате оцењивати; а покрај похвала, које већ прелазе у иронију, наиадани су и сви они, с којима се тај проФесор „не слаже у мишљењу.* 1 ) Од њих је небрежљивост и самохвалисање писаца направило једну збрку, из које се ништа неће моћи трајно урезати у памет простога читаоца. 2 ) — Прома свему томе, нама је само достојанство овога листа могло диктовати да о њима озбиљно говоримо; иначе то не заслужују књиге, у чијих писаца нема ни трага од оне одушевљене преданости науци, којом треба да се одликују млади људи, од дубоке вере у свечаност науке и истине, која баш у паше дане производи свеж и узвишеп утисак на душу спаког васпитаног човека; него у којих су све те врлине замењене малодушним, управо роаским страхом пред мишљењем свога ироФесора!..

Али, колико год нас је зачудила слаба израда и тенденција у овим књигама, толико иас јо више задивило то, што је ове књиге за награду иреиоручио један проФесор српске историје (реФеренат)! Томе смо се дивили, али само дотле, док му — захваљујући доброти другога писца — нисмо сазнали за име. Сад нам је пак све јасно: откуд онолике погрешке, дрскости, »позајмице,« самохвалисање и т. д. Писцима је у свему том примером претходио г. реФеренат! Како тај човек поима историју, како тумачи историјске појаве и квалиФИкује историјска дата — то нам је лепо показао Љуб. Ковачевић у полемици с њим о годинама смрти цара Уроша, а још лепше Ил. Руварац у расправи својој «0 кнезу Лазару." — Ми ћемо овде навесги само још један пример, који ће ту »слику» у неколико допунити. Ствар је у овом. РеФеренат ових књижица у својој »Историји српског народа" I. и II., покрај тога, што је мсстимице игноровао знаменита нспитивања Руварца, Ковачевића, Новаковића, Мијатовића, Рачког и др. — говорећи о епоси Душановој (Ист. срп. нар., II., стр. 340. — 730), учинио је нрост илагијат из дела проФесора Флоринг.кога »ГОжнне Славлне и Визант1н вђ второВ четверти четв1рнадцатаго в-ћка « С. Петербургг. 1882. 1. II. [Ради примера види: »Ист. срп. нар." II. стр. 383., Ч Иисад друге књижиде дошао је дотле — застувај)ћи слепо интересе свога реФерента — да је од себе, бег вевоље, начинио правог Макарија Дјевушкина из »Бедних људи*!.... 2 ) Овај оакат лепо показује, да наши писци а с њима и још многи други наопако мисле; да је — написати за »шнру« публику књигу о буди ваквом историјском јунаку иди догађају — лака ствар! Они заборављају да, пре свега, на дотични догађај треба имати савремено гледиште, треба умети вористовати се радовима стручњака и најпосле владати особитим у&усом и тактом у писању.... ИЈта ће н. пр. »широј* публиди оне невешто смишљене алегорије, натегнуте приче, она маса громких Фраза, мото-а и т. д., — у којима нема трага ни од поезије ни од историје ?!...

389., 402., 416., 419., 432., 468. и т. д. и „К)жн. Слав. 1( и т. д., стр. 236. (II.), 41. (I.), 219., 215. (II ), 65. (I.), 76. (II.), 66., 70. (I.) и т. д. и т. д]. Он је из тог дела поцраао готово сву грађу, па је само друкчије распоредио, неке одељке скратио, неке проширпо и дотерао према свом »}кусу а тако, да је, тако рећи, приредио друго »поправљено* издање поменутога дела. Осим садргкине преписивао је и цитате ; за пример нека послуже цитати из византијских летописаца иа грчком језику, који су узети од Флоринског, јер их наш историк иначе цитира по латинском преводу. Споменицима, који су објављени истом после дела проФесора Флоринског (од 1882.—1888.) није се користовао наш историк, и ако су веома важни (н. пр. Љубићева збирка и др.). Све је то наш историк с мирном савешћу учинио, и да би г. Флоринском могао за то захвалити, он га помиње само на неколико места, и тада му се обраћа иолемичким тоном!?.. 1 ) Исто је тако занимљив) упоредити његово расправљање о Бодину (Ист. сра. нар. I. 360. — 400.) с чланком А. Петрова «К ннзб Констангинт, Б одинђ " (штампано у „Сборнику статеб но славлнов^д-ћшк)« и т. д.), из кога је такође »нозајмио" главну садржину, цитате и т. д. Ако сад саберемо све погрешке, нетачности и непристојности у овим књижицама, — онда нека сами читаоци пресуде, да лн се препоруком таквих књижица теку присталице или развраћа омладина?... Има још једна важна ствар. Овс су књиге препоручене Општини Бсоградској, да их на испитима раздаје као награду ђацима основних школа. Ми се надамо, да Општииа неће уважити такав штетан нредлог и давати деци у шаке овако заразне књиге, које им могу датп само криве појмове о нашој прошлости, да их доцније нико неће моћи исправити. — Они пак, чија реч највише вреди у питању: шта ће расписати и који ће рад добити награду, ваља да обрате пажњу на то, да се не расписују теме, које су биле предмет сиора или које су аисурдне („државничка" радња Милоша Обилића) и да за преглед радова одреде најмање два проФесора. 2 ) Овако би требало урадити, ако се жели постићи прави циљ, који је руководио општину, да донесе своју похвалну одлуку. Наша иеторија доиста нам може послужити за неговање врлина, само с њом треба умети разговарати, » изучавање историје не треба да иробуђује само рђаву сујету и јалов иатриотизам Београд. Гргур М. Јакшић. ') Више о том: »Шев. университ. Изв^см" од 1888., бр. 7. 2 ) Ако се не може одредити г. Ковачевић, ту су г. г. Вуловић, Вошковић и др., у којима имамо вере, да овакве књиге не би препоручивали.