Prosvetni glasnik

319

41*

комобила за сечење дрва, за гимназ. фшнчки кабинет ; — г. Живота С. МиловановиК, свешгеник, 1 збирку инсоката из околине Пожуревца, за гпмназ. јестаственнчкп кабинет. Уарави ЈГЖИЧКС реалке нредао је г. Јања Т. М&нојловић, прсФесор, 1 2'2 динара, да се иоделе сиромашним ученица те школе пред празник св. архиђакона Стевана, дародавчсвог аатропа. Основној школи ужичкој поклонили су : г. Аленса Ђ. Поиовић, правозастуннпк, 20 дин., да се пбделе сиромашнцм ученпцпмч и ученпцамате школе, за спомен нокојне му снахе Анке Поповићке; Јања Т. Мпнојловић, проФесор, 15 динара, снром. ученнцима и ученицама те школе, у славу н част његовог патрона св. архпђакона Отевана. « Основној школи у С :н >у (срез параћ. окр. морав :ког) поклонио је о св. Сави о. год. старешипа мапастира Раванице, игуман Теофило Стсфановић, 30 примерака своје књиге в Узор-патриоте, а да се поделе одличним ученпцима те школе. Основној школи у Грљану (срез зајечар., окр. црнор.) поклонио је преосвештени епископ г. Мелентијг десет динара, да се поделе сиромашиим ученицима те школе. Основној школи у Добрићу (срез. мачв., окр. нодрмнског) ириложили су о св. Сапи о. год. на нме <ронда сиром&шних ученик а: 10 динара Стеван Мићановић, трговац ; — 4 дт'. Јеврем Јелић, тежак, — 3 дин. Душан Милинковић, свешт.; — по 2 дин., Ант. Ерчић, трговац, Ђура Ивковпћ, Јевта Вујковић, Светозар Срнић, Панта Ловчевић, трговци, Никола Јанковпћ, председник и Марко и Јанко браћа Костићи; — 1" 10 дип. Миљко Тодпћ, тежак; — по 1 динар: Влад. Ханџарлија, општин. гшсар, Марко Станчић, Миљко Адамовић, Јерем. Вујановић, Илија Смиљанић, Ннкола Станчић, Миливоје Кандић, Лазар Јоцпћ, Иван Ловчевић, Тоша Димнтријевић, Милован Савић, Снасоје Јадрановнћ, Василије Станчић и Стеван Макевић, тежаци; — 0 80 дпн. Иера Вујановић: — 0-60 дин. Љубинко Савпћ; — по 0'50 дин. Иавле Адамовић, Недељко Калајџић, Миљко Срнић и Илија Српић ; — 0'40 днн Тешан Тодић, тежак. Свега је било поклона 76'60 динара. Основној школи у Паруновцу (срез расински, окр. крушев.) о св. Сави ове год. дали су добровољних ирилога сиромашним ученицима: по 2 дин.: Радоје Шошић, тежак, Арпнђел Николић, школски благајник и Љ\б. Весић, општ. писар; — по 1 дин.: Ђурђе Петровић, Живадин Шошић и Стеван Шошић, тежацц и Милан Д, Аџемовић, учитељ; — 0'60 дин. Цветко Ристић, тежак; — по 0'50 дин.: Милош Л1иљковић н Алекса Милић, теж.; — по 0-40 дин.: Атанасије Цветкоиић, Миленко Радованопић, Драгутин Спасић и Милан Лазић, теж.; — 0'20 дин: Стеван Влагојевић, општ. служитељ, Свега је било прилога 13'40 дин.

СВЕМУ СРПСКОМ НАРОДУ! ПОЗИВ НА ^УПЛЕЊЕ „СРПСЈ^Е ^ЊИД. ЗАДРУГЕ." Иретурпвши већ својпх првих стотину година, поиа српска књижевност се почпње ширптп све дал>е и даље, и освајатп све већи број читалаца. Књиге српске пису више ретке и нпје пх мало; с напретком пдрја о једппству парода и језика његова п књижевност је папредовала. Алп су читаоцп српски више остављепи срећи или случају ; шпроки нокрет књижевни и широка потреба чнгања н поуке у корисном п народном духу пемају нн редовне неге пп систематске целине. Потреба је неопходна, да се у једно приберу како времена старо и ново, тако н пријатељп српске књнге и српске речп с пстока п са запада, са севера и с југа. Потребаје, с једне стране, да се сваколе на домак ставп оно што је до сад добро израднла српска књижевна радња п свест, а с друге, да се око тога као огњпшта свога састану сва браћа, п да у томе потраже духовну своју заједницу, основе своје народне индивидуалности. Може лн разумна реч Доситпјева разгонитн незнање, што још влада над велнким делом масе нашега народа? Може ли родољубиви и благп његов савет и дапас да стишава бујне страстн у читалаца ? Јесу лп спнсп његовп довољдо познати млађнм нараштајима, који—хвала Вогу све гушћим редовима сгижу ? У аас се славила стогодишњпца рођења Симе Мплутиповића Сарајлије, али колпко је поштовалаца Симиних прочитало, да ништа друго, његову „Србијанку?" Топла љубав Ј. С. Поповића према пароду, смпшљенп иогледн на прошлост пашу, сета његове песпичке душе мање п ређе одушевљава данашњу омладину, јер га она ретко где може чптатн. Дела њнхова, дела Мушицкога, Караџнћа, Атанацковића, Орерадовнћа н другнх ппсаца, илк су са свпм не издана плн су издана некрптнчно и неудесно, те свакојако не врше онај задагак, коме су нх њпховп творци наменили: да свима српским нараштајима буду свегле луче на путу народнога напредовања. Као год ова старијадела, тако п послови многих савремених или мало раннјих књпжевника, дела од трајне књнжевне вредностп, стоје данашњпм читаоцпма непрпступна, растурена ио реткпм листовима или зборницпма. И самн данашњп књнжевници врдо често наилазе на многе сметње прн издавању својпх дела. Они пмају да се боре с укусом чпталачкнм, којн је сад мање у њиховој власти а више у рукама оне књижевности, - која као да нема другога задатка него новчану корист својих произвођача и пздавача. Преводна књижевност иде овим последњнм путем. Песништво словенско п туђе готово је занемарено; нриповетке, новеле п романи, који руску књижевност дигоше до светскога гласа, одабрана дела ведиких нриповедача, којим се вечно нодмлађује Француска и друге књнжевности, тешко налазе издавача, С овпм се певољама једва боре и појединп писци и преводпоци, и уредници новипа и часописа. Старпја нак угледна