Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

НАУКА И

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА кучлтурно-историска параие<ла од Драг. М. Павловића. (наставак) Није тешко било повести грађанскп раг. Ни по селима ии по варошнма не беше централних власти краљевских. Финапсија, војска, правосуђе, све беше у рукама лоналних власти, које беху готово са свим независне. Поједина граФства, вароши и крајеви стунише у савез да се заједнички помажу, заједнички скупљаху порезу, војску дизаху и т. д. У савезу пет источних граФства, која се борише за парламенат, Кромвел је први нут показао свој таленат и својој моћи поставио основу 1 ). Грађански рат све се већма удаљавао од основица правде, све је опаснији, све несноснији бивао. „Још док је рат највећма беснио, узвици: мир! мир! чуше се на вратима парламента. Гомиле народа беху тако велике (које подношаху петицију за мир) да је парламентска власт морала да употреби силу да их растури. Наоружане чете сељака јавно говораху и прећаху да неће допустити да њихове њиве и ливаде пустоше нити војска краљева нити парламентова, и да ће, ма ко то био ко прође кроз њихове земље, наићи на отпор. Све ово казује како је грађански рат био тежак и како се једва чекало да се сврши. Напослетку је рат свршен, крал> је ухваћен и пред Вајтхалом изгубио свој живот. Краљевство је уступило места републици. Република је имала многе непријатеље — ројалисте, независњаке и ^еуе11ег-е. Као и свака новина, тако и она дочекана је с неповерењем. У почетку дугог парламента нико није озбиљно помишљао на републику и веровао да она може заменити краљевство. Па и кад плану грађански рат, вође тога покрета беху далеко још од те мисли. Тек у току самога рата реиублика је стекла ватрене присталице међ)- војницима пуританским. По свршетку рата, ОФИцири из ко] ) 6ш2о! 21. ВеЦ 'асћЦтЈ *еп,

НАОТАВА

манде РаНах-а иоднеше петицију парламенту, у којој гражаху да се парламенат распусти, предлажући битну реФорму изборног закона — да се што више прошири и да се по ново обележе изборни окрузи. Парламенат је с пажњом и благодарношћу саслушао петицију, али ништа не предузе по њој. Први важнији акт парламента и привремене владе био је укидање горњега дома. Са 44 противу 29 доњи дом 6. Фебруара 1649. донесе одлуку да је: «дом перова штетан и опасан и да се с тога укида". Печат краљевства би разлугхан. Смрћу се казнио сваки онај, који је хтео да прокламује новога краља. Али је и нова установа — република — имала доста противника. Сви духови у земљи не беху задовољни пуританцима. На Северу и Западу беху јаке симпатије за краљевство. У многим гроФовствима било је и оружаних устаника. У иркос парламентарне одлуке на многим местима осташе знаци краљевства. Када је наређено да се сви чииовници у војсци, судовима университетима, синодима и т. д. закуну новоме уређењу «без краља и горњега дома", многи одрекоше да положе заклегву, а велики део свештенства помагаше их у томе. На све стране летеше памФлети и брошире противу „убица краљевих". 1 ј О гс 1 Мауог не хтеде да изврши заповест парламента да прокламује републику у најзнатнијем предграђу лондонском — СК;у. Он би збачен и други постављен, али и овај изврши наредбу иарламента тек после три месеца. Од 12 великих судија 6 одрекоше послушност, а 6 примише да суде, али по старим законима, и нарламенат пристаде. Кад су хтели да кују републиканске новце, директор ковнице не пристаде и би збачен 1 ). Независњаци (1пс1ерес1еп1;ег-и) тражише више но што им је република могла дати. Они су тражили нерманенцију парламента, 5тпуштање државног савета, укинуће цензуре и превентивних мера противу слободе штампе, укинуће десетине и дација поповских, брзе реФорме правосуђа, издржавање попова од стране оиштине и т. д. Најжешће нападаше Кромвела и републику независњак Ј ) 6шго1. ВеЦасИипдеп, 28.