Prosvetni glasnik

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВО1УЦИЈА

353

колебање између поларних тачака — апсолутизма и уставности. Покушавао је с министрима свију ггартија. Најпре са својим лругом у изгнанству и писцем историје енгл. револуције Кларендоном, за тим са Саћа1 министарством, Г)апћу-ем, Виговским и т. д. На послетку изгуби сваку вољу да влада уставно. Јаков II. покушавао је да влада најпре парламентарно, али није могао, јер беше и по убеђењу и по осећајима католик и апеолутиста. Виговци се два пут бунише противу њега у Шкотској и Енглеској под граФОМ Аг§у!е-м и херцегом од МоптоиШ-а. После тих безуспешних устанака отпоче своју терорску владу с познатим судијом ЏеФрисом. Али револуциони дух још није био клонуо. Апсолутизам је био у револуцији побеђен, и од сада није имао чврсто земљиште у Енглеској. Истина да су лордови рестаурацијом опег добили своје место у парламенту а краљеви своје прерогативе. али је револуција израдила уставне појмове на монархију. Могао је Хобес писати какве хоће теорије и апсолутизам учинити догмом или принципом, његове идеје, као и присталица његових, могоше се допадати или не, у практици је питање било већ решено. И ројалисте и револуционари сматрали су сада парламенат као право земље и као потребу. Револуција је помогла развитку уставне свести. Сад се не дељаху виговци од торијеваца, ни револуционари од ројалиста, — свима беше у свести уставна монархија. И ако \У1тЈ§8 и Топез беху две начелно противне странке, и ако пређе Торијевци помогоше Јакову II. да угуши устанак Виговаца, сада после онолике тираније Јакова II., кад му се роди син, заједничка их опасност опет приближи. Народ енглески после оних крвавих ратов^ у револуцији не хтеде лако да се диже, он беше још неопорављен, али приморан успехом тираније пристаде уз покрет. Вође обеју странака Г{и8зе1, 8Мпеу, СауепсПзћ, Г)апћу , ГлдпПеу, Сћгелузћигу и др. споразумеше се и удружише. По њиховој одлуци адмирал Негћег!:, преобучен као матроз, оде у Холандију и предаде принцу од Ораније Формалан позив од поменутих шест вођа и Сотр1;оп-а архиепископа лондонског, да зацггити законе и веру Енглеске. И ова друга револуција, као и рестаурација Стуарта, свршила се мирно, без проливања крви. просвктни гдАсаик 1892.

Гизо, који није пријатељ насилних и крвавих преврата : који није ни потпун реакционар а ни потпун слободњак, но у уставној монархији налази највеће гарантије и погодбе за раавитак и живот једнога друштва, брани ову револуцију, као потпуно легалан акат. Као непријатељ свију, тако да кажемо, агресивних револуција, које теже да измене основе друштва, он ову револуцију брани као закониго средство одбране. Он, који није пријатељ претеране демократије, налази да је успех ове револуције у томе што су интереси оба та, иначе различна , елемента хармонисали. У савезу аристократије и демократије, у равнотежи ова два елемента — налази успех ове револуције. Није, вели он, револуција од 1688. дело једне странке, већ се све странке удружише да је изведу. То је дело узајамног споразума и заједничке потре|5е. Ово легитимно одушевљење Гизо-а, и ако се не може потпунце оправдати, ипак има врло много истине. Револуција 1688. заисга је успела, што ју је извела демократија и аристократија. Али она је успела не само с тога што су је извели државници — 81аа1втаппег — а не револуционари, но што је енглеско друштво било проникнуто уставном свешћу, што је дакле маса енглеског дру[тва тако хтела. Успех друге револуцијеније резул гат једнога момента, једне једине мирне буне, но је свршетак оне мучне борбе, која је вођена неколико столећа између племства, народа и владаоца. У Јорби оштрио се дух енглескога народа и свест о грађанским слободама све већма је расла. Интереси племства и грађанства (народа), и ако су се привремено разишли у првој револуцији, ипак су се позније сложили при заједничкој опасности. Обе револуције беху политичког карактера. Оба моћна сталежа — грађанство и илемство — беху васпитани у политичкој слободи, те је и племство, и ако је у првој револуцији, зазирући од претеране демокрагије пуриганске, било на краљевој страни, сада, када је и демократија постала умеренија, стајало на страни масе у борби противу апсолутне тираније.