Prosvetni glasnik

ОСНОВИ МОРАЛА

— Без сумње. Тим горе ио њега. Што није боље прегледао животињу нре но што ју је купио! Оп је дужан да одржп задату реч и онда, ако је иродавалац смерао на превару. Своју задату реч дужни смо штовати. У нзвршсној задатој речи огледа сс најлспше човеково поштење. Онај, којп задаје реч, тим својим делом већ тврди, да је поштен човек, а који је прима, верује у то тврђење. Прекршити задату реч, значи огрсшити сс о себс и огрешити сс о другс. Поштена човека највеће је пмање његова реч, она за њ исто толико вреди, као и потгшс на ком уговору. Часности и тврде вере треба да је у сваком занату, у свакој трговини. Није забрањено, да сваки извлачи што може већу корист од своје трговине, али и савест и законн земаљски нам забрањују да варамо купце у каквоћи или количини наше робе. Млекара, којн сипа воду у млеко или који употрсбљавалпжпу меру, кажњавају земаљски закони. Њему би слободно било да подигне цепу своме млеку, ако нема рачуна да га по обичној пијачпој цени продаје, али му сс не сме никад допустити, да купце вара у каквоћи пли количшш своје робе. Запамтите: Сваки уговор, свака куаовинг мора бити исауњена; свака задана реч, свако обећање мора бити извршено. — Ако чим тргујете, то не варајте никад у каквоАи или у количини своје робе. — Не обеКавајте никад оно, о чем нисте уверени да можете и извршити. Вежбааа. 1.) Шта је уговор ? 2.) Да ли вреди и усмен уговор, обеНање? 3.) Покажитс, да је човек дужан извршити уговоре, које је нотписао, и обећаља, која је задао. 4.) Покажите, да треба имати тврде вере у сваком занату, у свакој трговини. 5.) Покажите како се лажном вером чини неправда. VIII. Штовање туђега гласа (имена). Свет је овај тако створен, дрига децо моја, да се ми не бавимо само својим стварима; нас занимају и ствари наших пријатеља, наших суседа, наших познаника, и ми размишљавамо и о њиховим делима и стварамо себи суд и о њима; исто се тако и други људи баве и нашим стварима п стварају себи мишљење и о нама. То мпшљење, које људи стварају себп о другима, назива се гдас (име, част, образ).* Добар глас сваког човека дужни смо штовати и не смемо му наносити никаква вреда. Па шта је управо тај глас? — То је властитост као и свака друга; она се задобива као и свака друга радом, поштењем, часношћу, испуњавањем дужности. Ви сви у школи нисте подједнако на добром гласу. Има међу вама ђака, који су били кадри да *) У неким нашим врајевима се вели: све за образ, а образ на за шга.

добар глас себи стеку, а има, на ж-алост, и таких, који су на рђавом гласу. Како су први стекли добар глас? Они га нису имали одмах с почетка кад су ступили у школу. Нико тада није знао какви ће они бити и шта они вреде. Али мало но мало учитељи су опазили, да они тачно долазе у школу, да тачно пзрађују своје задатке и учс своје лекције, да пазе на своје речи, да су вазда спремни да одговоре, да слушају, да се утркују у раду међу собом, — и учитсљи тада дођоше до уверења, да су то добри ђаци, и на тај начин стекоше ти ученици свој добар глас. И ја сам сигуран, да они много полажу на то, што учитељи имају тако мишљење о њима. Исто је тако и у друштву наш глас наше дело, и ми смо га сама створили. Синђелић је јунак па гласу, али је тај глас стекао себи својом храброшћу. Доснтије и Вук су књижевници нл гласу; а ко им је ствзрио тај добар глас? — Иото је тако и са трговцем, са занат.шјом, са сваким радшшом у друштву. Према ономе што ми знамо о њима, ми их ценимо, поштујемо и поклањамо им поверење. Према томе ми смо дужни штовати туђи глас исто тако као и туђе имање. Туђем гласу можемо нанети вреда оговарањем и клеветом. Оговарати значи распростирати п обзнањивати погрешке и рђава дела наших ближњпх ; клеветати значи придевати лажно погрешке другима, које ови немају, иш рђава дела, која нпсу учинили. Има дакле разлике између оговарања и клеветања; ну с тога ми ипак не смемо ни оговарати ни клеветати. Али има случајева, у којима је наша дужност да изнесемо туђе погрешке. Ако кажемо крадљивца, разбојника, злочинца, ми смо тиме учинили добро дело. Властима смо дужни јавпти све преступе и злочине, којих смо били сведоци, и пред судом ие смемо пишта крити, но изнети праву истину. Ну, осим тих случајева, оговарање је за осуду, Човек није савршен. Најбољи међу нама има својих слабости. Да ли је добро износити увек те слабости? За што да говоримо рђаво о својим ближњим пред онима, који о њима добро мисле? То ће можда учинити да они промене своје добро мишљење што су га до сад имали о тим људима; међу тим ти су добри људи" ипак достојки тог мишљења крај свих својих слабости. И зар се наше оговарање, идући од уста до уста, не може претворити у клевету? Рђав језик и рђаво срце другују радо; оговарање потиче од завидљивости и пакости; ко много оговара, и нехотице прелази у клевету, јер се њихове границе не одређују лако. За клевету доста је само једна реч, па да се осуди за увек: она је злобна лаж. Запамтите: ЦЈтујте увек туђ глас (име). Не говорите никад рђаво о другоме. Избегавајте оговарање и клевету. Всжбања. 1.) Шга је глас (име) ? Како се стиче ? 2.) Покажиге да је глас човеков ииањв шегово