Prosvetni glasnik

412

НАУКА И НАОТАВА

С И М А МИЛУТИНОВИЋ, САРАЈЛИЈА (1791.-1847.) од ОРТбА р. ^ОР-ВЕВИЋА Као год што на човека утиче околина у његову раду, тако се и на књижевности негде више, негде мање, опажају трагови утицаја туђих, суседних народа и њихових књижевности. Утицај је јачи, ако је суседова књижевност развијенија, на већем ступњу. То опажамо и на нашој књижевности: први почеци њени, као и бугарски, само су одблесак византијске књижевности. «Сјај Цариградов", како вели за карактеристику овога времена проФ. Јагић, „засењивао их је све више што беху слабији, и направи од њих нехотичне подражаваоце туђа живота." 1 ) Свакако угледање и подражавање византијској књижевности, створено приликама, допринело је: да се књижевно градиво црпе из богате ризнице туђе књижевности, а не народа свога, и да књижевност не чини целине с народом, већ да удари другим, туђим путем. Така створена књижевност, цео њен рад био је неприступачан нашем свету, и с тога што није писан народним чистим језиком, већ мешавином с оним језиком, на који преведоше Ћирило и Методије свете књиге. Само они, који су били посвећени више у тај језик, а то беху махом свећена лица, (особито калуђериЈ, могли су се и наслађивати оним, што је преведено, и по што шта и уносити у народ. Тај књижевни пут, нарочито када у њему нема појесије, био је врло обилазан и није доносио довољно плода потребна народу. — То беху, дакле, главни узроци, што делише народ од књижевности, а то и последице, што се више сам морао бринути о васпитању свога подмлатка. У тој бризи за одржањем својим и за васпитањем, народ је створио усмену књижевност, која се, како вели Новаковић, «поникавши у самој души народној, запајала славном ') »Еш Векгад: гиг зегМвсћеп АпаНа1Јк шИ 1Иега1иг^езсћЈсћШсћег Еш1екип$< у АгсМу-у 1'нг 81ау18сће РћПоЈо§1е 11., Вап<1 I., стр. 28. и аасебно.

прошлошћу народном, она је ишла за народом у његовоме развијању и у његовим тежњама. Верно другујући с народом у његовим несрећама, крепећи га, и подстичући његову издржљивост у данима искушења, нодижући му надање у бољу будућност, ова је књижевност у народу и с народом живела страдала и надала се. ))2 ) Ова је књижевност, као што се и на први поглед може оиазити, била супротна с врха до дна књижевности, чији представници беху, као што рекох, махом свећена лица; она се са свим одвојено развијала и све јача корена захватала. Крај прошлога века тако даје нам слику два правца: «Г1ред једним је био калуђер, који се ослањао на своју старину од осам векова, и који је дотле, у истини, био једини чувар књижевних предања ; пред другим је био певач и приповедач народнога огњишта." 3 ) Што је било са свим природно, то се и зби: отпоче борба о надмоћност, а тим и борба за народни језик. Доситије је први, који јавно отпоче борбу за народни језик; њему други следоваше. После упорне борбе, од нешто мало јаче од пола века, народ је нобедио. Међу прве, који су поимали значај народнога језика у књижевности, који су се трудили, да даду правац народном васпитању, да негују сраско народно осећање, који су у неколико помагали Вуку да истраје, који су најзад допринели, да писци за народ пишу, а не народ за њих да нева 4 ) — убројавају се два песника, који у периоди предбранковој заузимају угледна, а можда, нарочито последњи, и најугледнија места. То су Лукијан Мушицки и Сима Милутиновић. Мушицки (рођен 27. јан. 1777., а умрћо 15. марта 1837.), био је одан идеји новога покрета у књижевности; он је у неколико на том радио, шта више и номагао, често и новцем, Вука, а и остале покретаче и 2 ) »Први српски иесвицн, две три црте за њихову каравтеристику, 1 у Браству, кн>. I., стр. 26. Овај је рад и основа овом кратком уводу. 3 ) Шс1ет, стр. 26. 4 ) На једном месту депо Колар веди о том : \Уепп т аш1егп 1|ап<1егп сИе 8сћгШз1е11ег Гиг <1аз \'о1к <Нсћ1еп, 80 бшјј!; Јш 8и<1еп <1ег Сопаи <1ак Уо1к 1иг <Не БкћЈег.