Prosvetni glasnik

430 наукл и

господари, и друга која мисли. Међу тим иознат је Факат, да онај побеђује који више зна, културнији побеђује. Сила је морала да подлегне у борби с идејом. Бекл, дајући велики значај Француској литератури XVIII. в. као најважнијем узроку и нокретачу Француске револуције, верује да би се револуција могла до иоловине владе Луја XV. и отклонити: коренитим и строго изведеним реФормама. Али од друге половине владе Луја XV., то је била немогућност. Дух Францускога народа је постао тако демократски, да је немогућно било одложити, а камо ли отклонити револуцију. Кад је настао овај обрт у мишљењу, када се почело нападати на политику, не може се тачно одредити моменат. Бекл мисли да је го могло бити око 1750. г. Од тога доба Французи се највише баве природним наукама и економијом. Покрет је био тако брз, да су већ 1755. економисте створили провалу између државе и народа. 1755. г. Волтер се жали, како се заборавља на све лепоте белетристике због нове струје, која износи на дневни ред нолитичка питања. Кад је Некер штампао своје извештаје о Француским Финансијама, одушевљење којим су их дочекали, било је тако велико, да је 6000 примерака истога дана распродато, а две штампарије радиле су сваки дан да подмире потребе читалачке публике 1 ). Највиднији представник нове струје, када се прешло на критику политике и материјалних односа, био је Ж. Ж. Русо. То је човек, кроз чија је уста говорило гњевно столеће, које ]е тражило слободу, а не тиранију. Прво је његово дело „ЈЈјзсоигв зиг 1ез 8С1епсев е! 1ез аг18 И — дело којим је одговорио на питање дижонске академије: 81 ге1аћИз8етеп1 сЈез 8С1епсе8 е1 с1е8 аг!8 а сотгјћие а еригег 1ез шоеигз? На ово гштање одговорио је Русо негативно. Науке и уметности угушиле су осећање слободе и погоршале су каракгер човечји. „Стара скаска каЖе, да је науку пронашао Бог, који је мрзео човека. Шта би било од уметности, да није луксуза, који их помаже. Чему би нам служила правна наука, да није неправде људске ? Шта би била историја без тирана, без ратова и завера ? Зар би се одавали 2 ) Бекл, Глава XIV.

настава

досадним Философским проматрањима, када би сваки мислио на дужност?" 1 ) Тако се пита Русо. Ова чудна питања и чудни одговори Русовљеви потичу из превелике осетљивости његове и мржње на тадашњу деморализацију друштвену. Овде је говорило раздражено осећање помогнуто Фактима из савременог живота. У своме «Б18Соиг8 зиг Гоп^ше е! 1е (опс1етеп1 с!е ГтедаШе и т. д." он напада на основе модерног друштва. Он хоће да докаже, како је то друштво неправедно и насилно створено. По Русо-у човек у природном стању био је сретан, и није било неправде. Први онај, који је заграбио парче земље и усудио се да каже: «ово је моје", а нашло се л^уди који су му поверовали, био је оснивач грађанског друштва. а и неједнакости друштвене. Неједнакост у друштву настала је онда, када је човек први пут осетио потребу помоћи другога, када је он научио да је за једнога корисно, ако има хране за двојицу. Најважније дело Русо-а, кодекс демократије, то је «Соп1га1 зосГаГ" Сваки ред одјекује оним познатим рефреном: Иђег1е, е§аН1е! Из целога Соп1га1 8ос1а1 по најважнија је друга књига, која говори о суверенитету народном. Суверенитет као вршење опште воље неотуђив је. Сила се може на некога пренети, али не н воља; па и овај пренос силе, власти, само је привремен и увек се може опозвати. Народ, који има господара, није суверен Суверенитет је недељив. Воља је или општа — целова народа, или дела народа. Али само целокупна воља, воља свих (Сезатт!\уШе) је акт суверенитета. Он вели да је апсурдно што политичари, признајући суверенитет у принципу као недељив, у ствари га деле у вољу и силу, у власт законодавну и извршну, у право унутарње управе, ударање намета и порезе, правосуђа, објављивања рата и преговора с другим државама. То значи суверена начинити неким Фантастичким створењем, човеком с више глава, од којих нека има руке, нека очи, нека ноге. Суверена народна воља има увек нраво и тежи општој користи, али тиме није казано да су и одлуке народне потпуно правилне, јер увек појединци теже својим личним користима. Али једна лична воља потире другу, и резултат опет остаје општа воља. Циљ свакога законодавца мора ') Хетнер.