Prosvetni glasnik

452

НАСТАВА I

рају из једне већ асимиЈоване материје — шећера — поново скроб, који се у ткивима нагомнла радп доцније употребе. На сличан начин, као што је поправка оптичких помоћнпх средстава дала вов правац проучавању ћеличиног садржаја, тако је п усавршење метода ва испитивање било меродавно за најновије ^аиретке на пољу науке о ћелицп. До почетка седмог деценијума пспитивачи на биљном а у главном и на животињском пољу употребљавали су за испитивање само свеж материјал. Друкче се тада није ни смело радити, јер би се иначе побудила сумња, да су се нроучавалп вештачки продукти. Ну овај отпор морао је у скоро да уступи сили убедљивих открића. На биљном пољу почели су се за испитивање да узимају предмети, који су отврдли у алкохолу. Уз ово се у брзо развила нарочита техника, која се данас уздигла до нарочите вештине. Беланчевинска тела прогрушају се у алкохолу. Ако алкохол брзо уђе, то може ћеличин садржаЈ да отврдие, а да му се структура готово не промени. Ранпје су се имали у виду само продукти распадања; мислило се да њпх неће бити, ако се испитују свежц предмети. Међу тим они су се готово увек јављали при том нспитивању. Данас се испитују очврснути препаратп, у којима је ћеличип садржај задржао сиоју грађу, поред свпх утицаја при препарацпји. Има врло много средстава, која се употребљавају за очвршћавање. Осим тога води се рачун о томе, што се зна да разни састојци ћеличиног тела у разној мери примају у се нзвесне боје, држе их разном јачином, те тако могу јасније да се разликују једаи °Д ДРУгог. Раније се нису могли да испитују они састојци протоплазме, који подједнако светлост преламају; сада је много пута врло лако, да се на различан начин обоје. У новије време испало је за руком, да се па овај начин докаже, да у сталне састојке живе протоплазме долазе још и цеетросоме, веома мала тела, која као да представљају средишта снаге, и која ири множењу ћелица играју једну од најважнпјих улога. И тако, као састојке живе протоплазме пмамо да разликујемо ћелпчину плазму илп цитоплазму, која нредставља право ћелпчпно тело, даље ћелпћино једро, хроматоФоре и центросоме. Ћеличина једра, хроматоФори и цеитросоме јесу органи ћеличиног тела. Сви ови састојци морају се обухватити у појам протоплазме; а за овакво схватање меродавно је то, што они сачпњавају живе састојке ћеличиног тела. Мн бисмо могли и овако рећи:

сви живи састојци ^еличиног тела припадају протоплазми. Али осим тога садржи у себи бпљно ћеличино тело п мртве елемеате, као: скробна зрнца, масие капљице, лепак, кристале, ћеличин сок н томе слпчно. Сва ова побројаиа тела не долазе у појам протоплазме. Узрок дпФерепцпрању протоплазме у цитоплазму, ћеличино једро, хроматоФора и центросаме јесте нодела рада, која се у главппм потезпма мсже већ карактерисати. Ћеличпна једра управI љају процесима развнћа, а и извеснпм процесима при промени материја. ХроматоФори преводе, на супчаној светлостп, извесна анорганска једпњења у тако звана органска и то у таква, која тек могу да послуже храњењу протоплазме. Јер само пз овпх једињења може протоплазма да црпе материјал, те да покрије губитке, којп постају услед дисања; само из ових једињења може протоплазма да увећа масу свога тела н да сагради (? тело. Осим тога, хроматоФори имају задатак, да растворене угљеве хпдрате -преведу у чврсге, тако па пр. шећер у скроб. Цитоплазма је пре свега орган за промену материја у биљннм ћелицама; осим тога опа управља, због својих физпчких својстава, пзменом материја између ћелица. Даље, она регулише притисак ћеличииог сока иа ћеличип зид, дакле онај притисак, од кога пре свега завпси растење већ зачетпх делова. Најпосле, нзгледа, да су центросоме средишта снаге, која управљају процесом деобе ћеличпних једара п ћеличине плазме. Остављамо на страну пптање, да ли је с органима, које смо до сада набројали, испуњепа подела рада у вегетабплпој протоплазмп. У овој плазми нађена су нова мала тела, која су названа зрнца нли гранула, и која можда врше неку нарочиту Функцију. Цитоплазма, ћеличипо једро и центросоме својствени су ћеличиним телима како биљака тако н животпња. Онн представљају већ једпо стање даљег диФеренцирања у протоплазми, и на осиову предсгава, које себи данас стварамо о развићу организма, могли бисмо узетн, да је овоме сгању претходило простије. Овакво узимање оправдано је проучавањем пижих организама. У н&јпростијпх бпљака, које позпајемо, описана су ћеличина тела, која су без ћеличпног једра п која су у целој својој маси зелено обојепа. Ипак ове податке не наглашујем нарочпто, пошто су с иопеке стране сумњичени. У новцје време навело се, да и бактерпје имају ћеличиних једара. Чак кад се узме, да би у свију познатих органпзама протоилазматнчио тело било већ диФеренцовано, то из тога