Prosvetni glasnik

4 56 НАУКА И

као што су Фидософско -историјске еауке; с тога се и историја тих наука (математичких и природних) може, без велике штете, црпсти из превода, јер су, према самој природи предмета њихових, научни појмови у њима одређенији, разговетиији, п од речи, којим се исказују, незавнснији, него што су у оних других наука, те се с тога и верније могу превести на немачки. Али ипак, не само да ће одвећ тешко разумети историју напред речених наука овај, који не познаје умни живот старих народа, њихових твораца; већ и за само научно обрађивање тих струка од велике је користи познавање класичне стародревности и класичних језика. Досга је важио већ п то, што је терминолопЈЈа, нарочито у јестаственици и хемији, које непосредно, које у основама речи, готово сва узета из грчког и латинског језива. Ко не разуме тих језика, наилазиће на многе тешкоће при разумевању и употреби поменуте терминологије, а њено изучавање одузеће му много вшпе времена. Али је још в;швије ово што ћемо сад напоменути. Реалке, веле људи, имају према гимиазијама то пренмућство, што се у њима време, које гимназије троше на старе језнке, употребљава на учење математике и природних наука, и што у реалкама ученпци добивају темељппју спрему за изучавање ових струка. А је ли одиста тако ? Са свим је природно, да ће ученпци у којој било струци стећи већу колпчпну знања и умешиости у појединостима, ако се настави у тој струци да много више времена. Али је питање, да ли се настави шпрењем њена обпма даје у исто време п већа дубина; да ли множењем знања јача и умна моћ ученикова, пли ће можда, обратно, ученик, занемарујући друга образовна средства, п у самим тим струкама, оиако опширно ученим, морати заостати у развићу свог интелекта, те ће му механично учење на памет постати претежније од самосталног суђења. Ово питање води нас, како ми се чинн, другом једном закључку. У извештају од 8. марта 1880. год., који је од стране философског Факултета берлинског свеучилишга поднесен пруском минпстарству просвете, изјавише засгупнпци мат'^тпчких иаука: да ученицп с гнмназијском лремом у математици „обичио надмашују реалце, што се тнче научног нагона и осећања, а тако исто и у подобности за дубље разумевање математичке науке." У истом смислу, само још сштрије, даде своје мишљење и заступник астрономије „на основу својег пскуства, учнњеног, без изузетка, и на звездарници, и код главног завода за немачке мере." То исто тврде п наставници хемије за своју струку, а мислио би човек, да су баш за ову сгруку, више но за икој/

НАСТАВА другу, потребна позитивна знања и претходна техничка вежбања. У првим семестрпма реалацће, вели Хофман, пстина, обично претећи гимназијалца у практичним хемпјскпм огледима; али на скоро бива обратно: ученици с гимназијском спремом готово увек побеђују своје другове, који су дошли из реалке. То исто је искусио и Либиг. Ни код једне научне струке, била она која му драго, није сае једно, а дошао ученик из школе где се темељно изучавају језици, и где ученнкова моћ суђења, обрађујући разноврсно научно градиво, добива дијалектпчну окретност — а вежбао се он једнострано предметима математике и спољашњег посматрања. Ако се, дакле, чула жалба, да ученици меднциае с оно математичког знања што га донесу из гимназије, нису у стању разумети Формуле при слушању неких нредмета, онда јамачно не би било друкчије и да су тн ученпци свршили реалку. У опште се не може тражити, да прииремни заводи, били они какви му драго, сваком свом ученику даду сва она знања, која ће му требати за потоњу научну струку, него те школе могу упућнвати ученике само онолико, колико је могућно с равномерним обзиром на све захтеве и потребе; што буде појединцу још требало ради спреме за његову струку, то нека научп на университету. Баш у математици могла би се, у осталом, ученицима којп за овај нредмет имају особита дара, усгановљењем нарочитог одељења одабраних ђака из-највиших разреда (8е1ес1а) датп прилике за даље стручно усавршавање, као што јо то по негде с добрим успехом и чињено. Што рекосмо о природним наукама, то вреди, у главвом, и за медицину. Хуманистичка спрема, која се тражп од немачких лекара, нити је до сада удила њнховој подобностн за посматрање и природњачко суђење, нити ће од сада удити, Шта внше, с пуно разлога можемо рећи, да темељитост паучног образовања, којом се одликују немачки лекари, стоји у тесној вези с темељном ц опшириом спремом, коју су добилн пре ступања у университет; с тога не би то био пнкакав напредак, кад би у ред наших лекара ступили и такви чланови, којнма би, због недостагка у хуманистичкој спремн, било немогућно, или бар веома тешко, ићи упоредо са својим осталим, хуманистички образованим друговима по струци. Али још нешто треба имати у виду. Л.екар се разликује од природњака тиме, што нема посла само с предмегима спољашњег сазнања. Предметје његовом проматрању: човечји организам у човека су пак дух и тело у тако тесној и н ераздвојној везп, и телесно сгање утпче аа душевно, I а душевно на телесно у тотој мзрд, дг лекгр,