Prosvetni glasnik

ЈИРВЧЕК О БУГАРСКОЈ

465

из историје и описа Бугарске. Најновији пак његов рад пружа нам потпуну и пространу слику бугарске земље у широком програму најновијих географских описа, који обухватају све стране „земљо и народа." Књига има два дела, од којихје први састављен из шест књига, а други из три књиге. У тим одељдима је размештен опис Бугарске у вајразличнијим одношајима. У почетку је географски иреглед: границе, простор, земљиште; планине, равнице, воде, климат; геолошки нацрт (израђен специјалистом); прорашће (опет уз помоћ спепијалистову) ; животиње. Друга је књига посвећена становништву: статистици његовој, кретању услед селидаба (почевши од средњих векова па до најновијега времена, када су нова, у већем размеру, сељања извршена за време рата и после њега), најпосле, опису посебних племеиа. У земљама бугарске киежевине станују народи индо-јевропски — осем Бугара, Грци, Румуни (Власи), Арбанаси, Јермени, Дигани, и „одломци" других народа: од семитских — Јевреји (пореклом шпански); од народа туранских — Турци (Османи), Татари, Гагаузи (хришћани што говоре турски, како се мисли, потомци Кумана); најпосле, од народа кавкаских — Черкеза. Најдетаљније је карактеризован, разуме се, народ бугарскн с његовим етнограФским особитостима, и још су показани међуилеменски одношаји ових различних народа. Трећа књига говори о иривредним и економским одношајима: село, градови, пољска привреда (сеоско господарство), сточарство, аграрни одношаји, занати и индустрија, домаћа радничка удружења, лов и рибарство, шумарство, рудници, трговина, мере и мерила, монета, саобраћајни путови (уз то и „савети" научним путницима), пошта и телеграФ, новчане уредбе. Четврта књига говори о духовној култури: одношаји религиозни; друштвено образовање, књижевност и наука; уметност и њени стари споменици. Пета књига описује државно уређење и уираву: државни облик и више државне установе, Финанције, политичка управа. правда, војска, иолитички живот. Шеста књига обухвата иреглед најновије аовеснице: завере и устанички покушајн до 1876. године; рат и руска окупација у 1877.-1879.; прве године владе кнеза Александра I.; Источна Румелија; сједињење Бугарске с Источном Румелијом године 1885. и његове последице. ДРУГи део у три књиге описује Ћ бугарске аокрајине ": главна места (СоФија, Пловдив, Стара Загора, Трново), јужни и западни крајеви (друга просветни гддсиик 1892.

књига) и источнп део Бугарске (трећа књига). Овде је изложено у кратко оно исто, што је опширније приповедано у ранијим (чешким) „Путовањима по Бугарској". Посебне појединости о унутрашњем животу Бугарске овде се такође понављају, али у пространијем излагању. Из наведенога кратког прегледа читалац може видети богати садржај књиге Јиречкове. Ово је први —потпуни опис Бугарске, каквога још није било ни у словенској ни у јевропској литератури, и то израђен знаоцем, који је дуго време утрошпо изучавајући ствар, лично обишао најглавније тачке бугарске земље, још одавно изучавао њену археологију и историју, из рођеног искуства познат с њеним политичким уређењем и административним поретком, пажљиво загледао у народни карактер п обичаје, и најпосле, имао у рукама сав штампани материјал службених издања из најновијега времена, са статистичким подацима и т. д. У предговору је нашао потребу оградити се, да његова књига није „ни по што каква службена публикација, подстакнута бугарском владом: то је приватно предузеће, чије гледиште је само гледиште радозеалога путника и проматрача." 0 том се читалац може уверити из самога излагања: како у ранијим „Путовањима," тако и у овој књизи писац остаје независан и непристрастан проматрач, који подједнако обележава и добре и рђаве особине бугарскога народа и оне интелигенције која му стоји на челу. Он не исказује своје мњење о сувременом стању, и по каквоћи своје књиге могао је то не чинити; али он доставља богати материјал за оне, који би хтели верно и савесно да схвате право стање ствари у Бугарској. Као што смо видели из прегледа садржаја, међу чисто геограФским описима, излагањима спољашњих одношаја народног живота и т. д., неколико је одељака посвећено сликању етнограФског карактера бугарскога народа и различних страна унутрашњега му живота: религиозног, друштвеног, политичког, просветног и т. д. Из прве смо књиге навели неколико појединости те врсте, те ћемо додати овде још две три. У одељку о „политичком животу" читамо: „У етнограФСком прегледу — вели аутор описивали смо бугарски народ, иоглавито имајући пред очима особити (оригинални) и првобитни сеоски и иастирски свет. На овом месту ради смо посветити неколико фрагментарних напомена образованим политичким редовима који су на власти у новој држави, н целокупном јавном животу. При том смо дужни изреком поменути да се ово друштво сада налази у непрестаном процесу од измена, услед непрекидног придолажења младих 60