Prosvetni glasnik

468

НАУКА И НАСТАВА

„Темпераменат бугарских политичара и чиновника је жив, премда се међу њима, као и свуда, могу наћи и по гдекоји прави лењивци. Бугари лако, без стручне спреме, савлађују различне врсте службе, у последње време чак и железничке послове; они су већином оштрн посматрачи, и за време покрета врше без поговора своје службе. Вмпровизовани српски рат испао је срећно с тога, што је сваки, од министра и начелника штаба па до последњега сеоског возара, иајтачнпје испуњавао своју дужност. Међу планинским Бугарима и некадашњим емигрантима има много храбрих људи. То је уопште народ, одрастао у револуцијама, ратовима, невољама и тескобама, навиквут на катастроФе, оскудице и проливање крви. Бурна времена и запуштено телесно васпитање имали су, наравно, на слабије природе и супротни утнцај; у бољим градским редовима има и много неодлучних и кукавних плашљиваца. „Прилике не беху повољне ни за образовање карактера. Веома раширена особнна је завист, производ сримитивних материјалних стања и велика препрека јавнога живота; многа добра ствар не испада за руком с тога, што један не помаже другом, или што туђем послу смета из пакости. Чак није добро ни хвалити Бугарина у штампи; то му ствара непријатеље. К томе се придружују, као по целом Леванту, у многих и неодлучвост, недостатак љубави према истини и наклоносг к извртању и претеривању. „Брзога била живот на Истоку не трпи стално држање једнога правца политичкога. Утисци нису тако дубоки као у нас. Обичан тамошњи политичар особито лако промени своје мњење, и многи доста знатни људи прелажаху за кратко време без по муке читаве степенице од промена својих гледишта. На крају владе Александра I некадашњи главнији му непријатељи могаху се видети као његове најоданије присталице, а неки од његових пређашњих стубова и пријатељанађоше се међу противницима, или, ако не то, оно међу немарним посматрачима. Главни непријатељи ђенерала Собољева и Каулбарса год. 1882.-1883. у Окупштини сада «у чланови руске нартије; на другој пак страни многи од оних, који су данас • непомирљиви прогивници руски, приређивала су на наше очи овације руским ђенералима и дипломатима. Површност утисака другује п с малом јачином полптичкога памћења. Политичар је овде сав обузет садашњошћу, те не мисли ни далеко нн радо о будућности и прошлости. Готово би се могло рећи да је само врло мали број њих потпуно свестан колосалних последица од извршених промена за последњих 15 година, од Митад-паше на до принца Кобуршког. Али је иначе лично памћење у Бугара готово јаче од нашега, као што уопште нриродни човек надмашује у том погледу човека културног, и сувише везаиог за књигу и перо" Ј ). Понављајући од дрилике оно што је у „Путовањима" речено још о друштвеном животу и ') Стр. '293.-294.

обичајима, Јиречек овако даље описује државне нојмове и установе у Бугарској: „У државном животу је идеал малих држава на Истову централизована Француска или плутократска Белгија. Л.авеле (,^а решнзи1е <1ез Ва1капз") износи то као заблуду и мисли да би за ово друштво — сеоску демократију с добрим основима за месну самоуправу — нре могла послужити за углед Швајцарсва нли Норвешка 1 ). Али, централиг шчки државни анарат лако се може копирати, 1 косгавља партијама истинско господарење и многоб^ојна чиновничка места за обдаривање својих присталица. Самоуирава се напротив не може преписати и мора се лагано израђивати из домаћнх зачетака, чему је свакојако већ готова основа у аутоаомној црквеној и општинској управп из турскога доба. „Сада су сви Бугарц присталице уставне монархије. Трновски устав после дуге борбе сви су признали. У осталом, никада није нн било противника уставности; само су консервативци хтели да ограниче права Скупштини и да заведу Горњп Дом или Државни Савет. Неуставни је елеменат превелики утицај војске од времена пронунцијамента (збачења Батенберга) 1886. године. „Кнежевска власт, покрај свега усиљавања Александра I, није ухватила никаква тврда корена. Досадашњи кнежеви беху странци, који мало знађаху језик и обичаје народне, друге вере и уз то нежењени. Бугари се ионашају непријатељски ирема свакој већој снази и личном утицају државнога поглавара. „За првих пет година било је десет министарстава; од 1884. године она су сталннја, а Стамбулов се држи већ четири године. „При уирављању поглавити је извор теориске мудрости Блоков ,В1с1Јоппа1ге с1е Гас1т1шб1га1;Јоп !гаа5а18е а . Службени стил је кратак, производ руских канцеларија из времена окупације и практике бугарских трговачкнх контоара. Форме су руске; ту вам је „указ" кнежев, „доклад" (извештај), „прнказ" (наредба), „в^домости" (исказ) итд. па све до говорних обрта и реченица, пуних русизама, у службеним актовпма. С почетка су Бугари били и сувише ударили у канцелариско пискарање и мислили су да су пронашли камен мудрости у броју испраћених нумера; иисати је заиста лакше, него утрудити се путовањем, изу1 ) Давеле („Ба решпз. <1ез Ва1капз € , II., стр. 80.) каже : >3а надрт свога нреуређења мдаде подунавске државе радо узимају за углед Бедгију иди Фраацуску, Ади Је у том њихова погрешка. Њихово друштво има дрте сеоске демократије као у Швајцарској и Норвешкој, па с тога би требадо да се оне пре угдедају на уредбе и установе баш ових земаља. И нека се вдадаоди не плаие тога! Сеоске демократије су и сувише консерватжвне, с том, наравно, погодбом, да вдада штеди џен сељаков и не увећава порезе.* Ж на другом месту: »Кад бих ја имао какво право обратити се Бугарима, рекао бих им ово; »Не узимајте себи за углед наше центрадизоване заиадне државе, него се пре угледајте на савезну државу, као што је Швајцарска, јер су друштвене погодбе у Бугарској веома сдичне с ногодбама ове земље. Појачајте месне самоуправе, особито сакоуправу општинску, (к!еш, стр. 155.).