Prosvetni glasnik

477

жевности изазвала њена претходница. Сад се може отворено рећи да снага г. Срећковића није довољна за .Историју српскога народа". Претходници новога српског историјограФа обрадили су историју државс Немањића, којој је он посветио готово хиљаду страна, и што се тиче иевора и што се тиче објашњења њених појединих епоха и појава, ако и не потпуно, али с више или мањв потанкости. Задатак који је узео на се писац „Историје српскога народа", у том је одсеку више него и у ком другом олакшан. Право је било мислити да ће он барем у једно сабрати, и лепо у целини изложити све оно што су други научници на том иољу пре њега урадили, ако му књига не би била нацрт историје српскога краљевства и царства, израђен самостално но изворима. Али нова књига српскога проФесора не задовољава нимало ни тај најсмернији захтев. Она изгледа као некакав посао рађен на дохиат, неуредно и иа хитњи. На странама њеним махом читате приповетку или извод из онога што вели овај или онај извор који му се при руци десио, или јадну, промашену компилацију готових туђих истражнвања. Пишчева самосталност (научна) готово се и не опажа, или ће се показати у са свим чудноватом облику. Извори су проучени непотпуно, слабо и недовољно. Историчке критике или никако нема, или се налази на најелементарнијем ступњу. Туђим се радовима писац не користи као научник, и то свагда не чини с довољном савесношћу. На иослетку, на сваком кораку избија пишчева привидно-патриотска твнденцијозност, и не ретко се њојзи жртвује историчка истипа. Лако јс разумети да се дело с таким особинама не може сматрати као тековина од вредности ни за српску књижевност, а камо ли за словенску науку. Овај оншти суд о новој књизи г. Срећковића треба да се погврди потањим разматрањем саме књиге, чему ћемо одмах приступити. У тој књизи није изложена историја свега српскога народа од XII —XIV века, како би се могло мислити по натпису књиге. У њојзи је само историја српске краљевине и царевине, или још тачније рекавши: историја немањићске државе. На остале српске земље, које или никако нису нн улазиле у немањићску државу, или су улазиле само за неко време, није готово никаква пажња обраћена. Писац у његовој историји не разматра нп шта се чинило с Босном, ни шта са Захумљем, Далмацијом, Дубровником, и тих земаља српских сећа се само овде онде, узгред. Па и у историји Немањића, г. Срећковић се бави веома мало самим српским народом. На првом је месту историја сиољашња, династичка и политичка. Њоме је поглавито испуњена сва т.а лроетрана књига. Истом на крају књше дато је,

према осталоме незнатно, место унутрашњем народном н државном животу. Свеколико историско приповедање подељено је на главе по промени владалаца Немањића. Али према садржини и према особинама обраде, то се приповедање лако дели на четири одсека: 1. Србија под Немањићима до ступања на престо СтеФана Душана ; 2. Епоха Душанова; 3. Цар Урош и распадање царства; 4. Унутрашње стање и државни развитак. Ја ћу овде истаћи но неколако напомена свакоме томе одсеку. I. Времену Немањића до СтеФана Душана писац је посветио целу трећину књиге (339 стр.). Али то није историја српскога народа скоро за више од сто педесет година (1 159—1331), него је махом ред биограФија српских владалаца. Тако названи животи српских краљева просто су притисли г. Срећковића; они су му за тај период времена главни извор, и он у свом историском излагању ради по обрасцу тих живота. Животи су главна мрежа његове приче, и у њу он уплеће ово оно из других извора, или још понајвише, своја властита размишљања и дугачка препричавања оне исте грађе која се налази у животима. И пошто поменути животи већином имају карактер ианегирика, пошто се они одликују мноштвом речи а недостатком историских података од вредности, није чудо што се све те црте виде и на поменутоме одсеку српске историје г. Срећковића. Писац се није нарочито старао нити о томе да прикупи и избере сву нодесну грађу о поменутом времену не само из жнвота него и из свију осталих познатих извора, нити о томе како ће да сву ту г рађу састави у једну целину и да је осветли с научно-критичнога гледишта помоћу посебних монограФија колико их има, него о томе како ће да прослави српске краљеве, како ће да истакне њихова велика дела, како ће, колико се може, да заглади њихове пороке и недостатке (нггр. сластољубивоет и многоженство Милушново), и тога ради у самом излагању упада у чудновато хваљење — тако да читалац и нехотице дође до посумња шта је иред њим: да ли цароставник Данилов из XIV века, или критичка историја српскога народа, коју је саставио научник нашега времена. 1 ) Ј ) Ево, на ирилику, како се почиње гдава о Милутину : »Кад је Милутину било 2(ј година, поотане краљем српским. Њега је (1235. г.) »родила премудрост*, вели његов сувременик, задојила благодат, а одрастао »свети дух*. Као материн мезимац и љубимац добио је најбоље васпитање и изображење. Он је »ЗЈкБрдо" српске расточене »ДркЖДве® и обновио »погибше цркве и манастире*. Стасом, порастом, телесном лепотом и разумом задобијао је љубав свију околних владалаца, јер је Ћ образном красотом * надмашавао све сицове човечије. „Гледајући овога младића — краља, у часном његовом образу, у његовом јунаштву, добдести и у убојним редовима« није се нико могао уздржати. а да не ускликпе: ,Бол>и си славни краљу од свију краљева на земљи." Биоје надик — вели иисац његовог ашвота — »на цара Александра