Prosvetni glasnik

ОСНОВИ МОРАЛА

еејати. Наш јв пак ум као и зомл.н ј треба га неговати да би И!ам могао доносити што. Учитељ. — Врло добро, Милошу!... А шта би нам ти могао о овоме рећи, Станко ? Станко. — Меии не пада ни једна тако лепа мисао на ум; ну то што ја мислим ипак има неке сличности с тиме. Ја мислим да ми пе бисмо знали ништа кад не бисмо учили, да не бисмо сами могли изумети рачуницу, граматику, земл>опис, историју, и да ми о свему томе не бисмо имали појма, да нисмо ишли у школу. Учитељ. — Је ли то све? Станко. — Ове, господине. Учитељ. — Није рђаво, али ту треба још нешто рећи, што ви нисте рекли. Ви говорите као ђаци, који не знају више но што се у школи учи. Нарочито онога дана, када ви остављате школу, ставља се вама у дужност, да свој ум образујете. У школи, ту сам ја да опомињем лепивце на њихову дужност према уму ; када пак оставите школу, ја ноћу више бити крај вас, и ви нећете научити више, а ко то сами не будетг хтели, јер нема ко да вас гони. — Треба дакле хтети, децо моја. Опо што ви знате није још ништа према ономе што треба да змаге. Ја тиме ноћу да речем. да сви људи треба да постану научници; то би било глупо. Онај.који мора да ради, да би могао живети, мора пре свега водити бригу о своме занату; ну и поред тога имаћете ви одмора и доколице; употребите своје слободно време на читање и на размишљање о ономе што сте читали. Ја се веома радујем, што сте ви тако лепо завршили своје школовање, али би се радовао још више, да ви из школе изнесете и жељу за својим даљим образовањем, па ма се ком послу одали, и жељу за читањем ваљаних књига. Ја сам читао на једном месту, где неки писац вели за себе: «Ја нисам имао брига, које не бих могао растерати читањем од једнога часа." Та је реч истинита, то сам и сам искусио. — Па најзад, децо моја, човек не живи само да једе, но и да истину сазна. Многи, истина, на ово се и не осврћу ; недељом и празником, па шта више и радним даном, одлазе у крчме и троше тамо свој новац и упропашћују се. Не чините и ви тако; кад будете имали доколице, а ви уживајте у оном вишем уживању, што нам га дају ваљане књиге. Похађајте ме и тражите од мене те духовне насладе, па ако и остали сељаци пођу вашим примером , можемо оеновати у нашем селу оаштинску књижницу, за коју би тада заједнички могли набављати многе корисне књиге и остављати их у аманет својим потомцима. Запамтите: Учите се. Само Аете тако иостати ирави људи, ако будете неговали и развијали свој ум. Од рада слободно своје време аосветите обучавању себе самих и своје околине. Вежбања. 1.) Која је корист од обуке? 2.) Докажите, да је дужност свакога човека да свој ум негује.

VIII. Р а д. За огромну већину људи рад је прека потреба. Од ничега не може се живети, а ко пе ради, тај нема ништа. Рад је обавезан за све људе. Шга је рад? Тпм именом називамо свшо корисно вежбање нашега тела и нашега духа. Ја радим у овом тренутку, пишући ове редове, да вас поучим о достојанству рада ; ваш учитељ ради, учећи вас рачунању илп граматици ; ваши оцеви раде у радионицама и на њивама; ваше матере раде код куће. Овојим радом показује сваки човок колико вреди. Рад је, децо моја, врлина над врлинама. Радити значи увек имати: одважности, снаге, стрпљења, уредности, духа. Колико смо ми њиме дакле награђени! Бзсиосличење иде тако лагано, да га спротиња брзо сустиже. Рад нас пак чува од рђавих мисли и од рђавих страсти, онај који је радио ваздан, не мисли на зло; рад га чини расположепим, мирннм м веселпм; с тим иратиоцем радом — дани нам теку брзо п весело, без њега, једва се свршују. Један чувени писац (Волтер) с правом је рекао: Рад удаљује од нас три велика зла: досаду, порок и невољу. Ну рад не беше увек цењен као што је сада. За дуго се мислило, да је за слободна човека по нижење да ради са својих десет ноката. Погрешпо је то мишљење, децо моја; рад диже човека, а не обара га. Познато је, да се сви људи не могу одати ^ истим радовима, пошто немају сви једнаку снагу и једнаке подобности ; али за свакога човека је часно да ради колико му то донушта његова снага и његове подобности. Што се људско друштво више усавршава, тим наетаје већа деоба рада. Човек необразован ради све сам за себе; он сач себи гради земуницу, сам себи деље оружје и справља одело, сам убија дивљач и дере је, једном речи, зна све занате. Ну каква је разлика између његових дела и дела образованих људи ! Он сам себи дубе чамац од дебла; али каква је разлика између његовог чамца и нашпх пароброда! Али дабисмо моглисаградити тако велике лађе, нама је потребан не само човек са секиром, но и мерник, који ће план израдити, и дрводеља, који ће истесати хрбат (основни балван у лађе), и ковачи и остали радници, које вам све тако брзо ни побројити не могу, који ће израдити машину и све остало што треба за пароброд. Што више напредујемо, то настаје све већа деоба рада. Погледајте само једну чиоду, малена је и цена јој је незнатна, па ипак је није могао начинити један радник; један је резао, други шиљио, а трећи правио главу. Шта би било кад би сваки хтео да чини исто што и други? Ништа се не би створило, и ми бисмо се вратили у дивљачко доба. Сваки посао је дакле користан. С тога не омаловажавајте никада ни онај посао, који ви радите, ни други који, Ни један рад није недостојан човека. Глупих заната нема, само има глупих људи.