Prosvetni glasnik

Прилог „Нросветном Глас нику."

П Л А Г 0 Л И ■у фе = ј а . н : хз ;"У"СК01! л ; ЈЕвику у „НАУДИ О ОБ^ЛИЦИМА" По Р1ое1х-у и 1агои88е-у ИЗРДДИО ј. јЗ. Ј^есторовић

Глаголи у Француско ^мо језпку, као и у српскоме, јесу оне речи којима се казује радња, стање или биваље. Као и у српскоме језпку, глаголски су об.шцп : времвпа, лица, начини и бројеви. Ну ипак, у употреби глагола у Франпуском језику могу се учинити извесне напомене, које могу бити од велике практичке користи, тако: 1) Поред глагола у Француском језику мора увек стајати подмет, па био он именица или замеш<ца, док се, у српскоме језпку, подмет може често и изоставити, нпрочито ако је он личиа замепица. Тако на пр место српскога: читал1, иишем, мора се увек у Француском језику рећи: је Ив, ј'есгГ8, п т. д., т. ј. поред глагола мора стајати н њихов подмет је, 1и, и т. д. 2) Има у српскоме језику извесних свршених глагола, који као такви не могу имати пређашњега несвршеног времена, на пр. учинити, Јбостп, и т .д. У Франц. језику пак може један нсти глагол имати и пређашње свршено и пређашње несвршено време, на пр. глагол Лгге казати, рећи, који је у српскоме свршен, не може као такав имати пређашњега несвршеног времена, док у француском има и облик времена 1'гтраг(аИ Ле 1'гпб,1саИ(, који бн гласио је сЧаагз, и облик времена раазб Лб^тГ, којн би гласио је сИз. Да бисмо, дакле, превели на српски језик први помеиути облик је (Ивагв, морамо се послужити или учестаним глаголом који би постао од глагола казати — казивати, па рећи казивах, или лзети најб .шжн несвршен глагол који би по значењу био потпуно једнак са глаголом казати, на пр. говорити, па рећн говорах. 3) Гдекоји глаголи у Француском језику, кад добнју иредметак ге, означавају понављање радње која је глаголом исказапа, а кад добију предметак (1е означавају уништење радње глаголом исказаие, на пр. Нге читати, геНге, опет читати, теп1лг лагати, (1етеп1јг побити лаж, н т. д. ГЛАГОЛИ У ФРАНЦУОКОМ ЈЕЗИКУ

А. Подела глагола. Сви глаголн у Францускоме језику могу се делитн двојако: према начину постајања њихових облика, и према предмету њихове радње. а. Подела глагола по постанку обдика. Према начину којим постају њихни облици свп глаголи у Францускоме језику могу се поделити на две ве.шке гомиле, на глаголе иравилне и неиравилне. Правилни су глаголи они, којима облици постају правилно, додавањем наставака оспови која се не мења, или се промењује симо по ичвесним гласовним закопима. Неиравилни су глаголи они, чија се основа, при образовању облика, јаче мења, или, чији облицн постају од више основа. б. Подеаа глагола по предмету радае, По предмету радње, глаголи у Француском језику могу се поделити на тригомиле: ирелазне, неирелазне и иовратне. Прелазни су глаголи они, који имају или у опште могу имати предмет на коме се радња врши, на пр. ј'бспз ипе 1еИге, пишем писмо; је Нз ип И^ге, читам књигу, и т. д, Неирелазни су глаголи они, који немају предмета на коме се радња врши, већ ову исказују независно од предмета, на пр. је с1огз спавам, или је везују за какав предмег предлозима, па пр.: II ез1 1отП^ с?е воп сћека1, пао је с коња, и т. д. Повратни су глаголи они, код којих подмет врши радњу на себи самом. Код ових глагола вал>а разликовати иросто-иовратне и узајмично-иовратне глаголе. Просто - повратпи глаголи јесу онп, код 1