Prosvetni glasnik
4
глаго ш у фрапцуском јгс311ку
1. поив аипопз еи 2. уоиз аипег еи 3. Иа аига1еп1 еи
поиз аипопз 61е уоиз аиггег 61е Пз аигагепГ Ш
8ићјопс1Ј!', Рг^веп*. 1. дие ј'а1е да имам, итд. дие је 801б да будем, итд. 2. ^ие 1и агез
3. ди'И аИ
1. цие 11ои8 ауот 2. дио лоив ауег 3. (цГПк ахеп1
цие 1:и 8018 ди'Ц 8оИ Чие пои8 аоуопв цие уоиз воуег сцГПз 8о1еп1.
1трагГа11. 1. (Јие ј'еи88е да имађчх, и т. д. цие је Гиззе да бејах, и т. д. 2. дие 1и еивзез цие 1и Гиззез 3. дил! еШ ди'П Гп!
1. ^ие поиз еиззгопа 2. дие уоиз еиззгег 3. чи'11з еиззепГ.
цие поиа / иззгопз дие уои.ч [иззгег сцШв (и88еп1.
Р а 8 8 е.
1. цие ј'аге еи да сам имао, н т. д. 2. цие 1и агев еи 3. сјс ГИ аИ еи 1. дие поив а уопз еи 2. дие уоиз ауег еи 3. СЈи'11з агеп1 еи.
дие ј'аге Ш, да сам био, и т. д. цие 1и агез Ш ди'И аИ Ш дие поиз а уопз Ш цие уоиз ауег Ш сјс ГИ з а 1еп1 Ш.
Р1ив-<1ие-рагШ1. 1. дие ј'ег«88е еи, да бејах цие ј'еи8бе Ш да бејах имао, и т. д. био, и т. д. 2. цие 1и еиззез еи ^ие 1и еизаеа Ш 3. ди'ј.1 еШ еи ци'П еШ Ш
1. дие поиз еизагопз еи 2. цие уоиз еиззгег еи 3. СЈи'П8 еиззеп1 еи.
дие поиз еиаагопз Ш цие л оиз еиззгег Ш ди'Пз еиззеп1 Ш.
I т р е г а 11 Г-
2. а 1е имај, и т. д. 3. циЧЈ аИ 1. ауопз 2. ауег 3. ( јс Ш з агеп1.
2. 8018 3. ци'Из 8оИ 1. зоуопз 2. зоуег 3. ди'Пз зо1еп1.
Наиомене: 1. ЈтрегаИ[ је једшш глаголски об.шк који стоји без подмета. 2. ЈтрегаИГ нема сеојих нарочитих облика за треће лнце једнине и множине, већ се, место својих
облика за та лица, служи облицима трећега лица једнине и мпожине времена 1е ргезепГ Ли 8иђјопсИ{, којпм се, као што смо већ споменули, може псказивати посредпо заповедање, а трећем лицу и не може се заповедатп ипаче, већ посредно. Д. Подела глагола по наставку за начин неодре^ени. Делећи све глаголе у Француском језпку, казато је, да се по начину постајања н.ихових облика могу подслпти на две велике гомите, на иравилне II неиравилне. Сви пак, н правилни и неправилни, према наставку којим се образује њихов ГпГГпШј', могу се поделнти на четирн врсте, и то: У иЈЈву врсту дол '1зе они глаголи, којима ГпГГпШГ постаје од основе наставком ег, на пр. рог(-ег носити, сћап(-ег певатл , сћегсћ-ет тражпти, ii т. д. У другу врсту долазе глаголи, којима шКпШГ постајо од основе наставком 11", на пр. Дп-11' свршнти, ЛогтЛ г спавати, ЏеигАг цветати, и т. д. У трећу врсту долазе глаголи, којима Гп/тШ/ постаје од основе наставком 01Г, на пр. гесегз-ОГГ примити, добити, гпоиг-ОП' покренути, узбудити, итд. У четврту врсту долазе глаголи, којима гпГигШГ постаје од основе наставком ге, на ир. готр-те раскинути, ргепЛ- ге узети, г>епсЈ- ге продати, и т. д. 1. Прва врста, По првој врсти мењају се у Француском језику сви они глаголи, којима начи I неодређенл (шОпШГј постаје од основе наставком ег, на пр. сћап1 -вг, рог1-ег, Ггои^-е г, и т. д По броју глагола који јој припадају, ова је врста 1'ајбогатија, јер се по њој мења скоро 9 10 свих Француских глагола, н сви се мењају правилно, осим а11ег и еп^оуег, који су једини неправилни. Наставци којнма се образују времена у глагола прве врсте, ово су: 1пГ1пШГ се образује од основе наставком ег, на пр. роН-еГ, сћагЛ-ех. Раг1. ргбзепГ се образује од основе ноставком ап^, па пр. роН- ап1, с/гапЈ-ап!. Раг1. раззб се образује од основе наставком 4, на ир. рог1-(}., сћап1-е. Наставцн за в;>емена ГпсИсаИГ-а: Ргезеп! &е ПпсИсаИГ образује се од основе овим наставцима: Једнина. Множина. 1. е 0П8 је сћап1-е поиз сћап1-о?г8 2. ез ех 1и сћап^-еб уоиз сћап1-ег 3. е еп1, на пр. П сћап1-е х1з сћап^-еп!; *) ћирагГаИ; &е Пп&гсаИГ образује се од основе овим наставцчма: ] ) Овај наставак (еп1), кад се нађе на крају гдаголских обдика, никад се не нзговара.