Prosvetni glasnik

ГЈАГОЛИ У ФРАНЦУСКО.М ЈЕЗИКУ

6

1. ј 'ата18 сћап1е бејах певао, итд. НОП8 аТ10118 сћапИ 2. атаЈ8 сћапИ топ8 атге/ сћап.16 3. И атаИ сћагЈе Л8 ата^ен! сћагМ. 3. Ра88е ап^егЈеиг образује се од времена 'рааае с1е[гт помоћнога глагола, и рагИсгр-а развб глагола који се мења, на пр. 1. ј'еи8 сћапГе бејах певао, итд. П0П8 еГопе8 сћапГе 2. {п еи8 сћапГе Т0118 еб!е8 сћагЛе 3. Ц ен! сћапИ Л8 еигеп! сћапИ. 4. Ги<:иг ан^Неиг образује се од времена ј'и1иг &гтр1е помоћног глагола, и рагИсгр-а рааае глагола који се мења, на пр. 1. ,ј'аига1 сћапЛе бићу певао, итд. НОИ8 аиг0118 сћап1е 2. 1и аига8 сћапИ тои8 аигег сћагЛе 3. П аига сћап1е Л8 аигон! сћап1е. 5. Ра88е Ли еопЛШоиие] образује се од премена ргевеп( с1и соп<1Шоппе1 помоћног глпгола, и раг1. равзе глагола који се мења, на ир. 1. ј'аига18 сћап№ певао бих, итд. 110118 аиг10П8 сћапМ 2. 1и аига18 сћаШе тои« атчег сћапИ 3. Ц аигаИ сћапИ И8 аиппен! сћап1е. 6. Ра88(} Ди 8нђјОПсШобразује се од ргевепГ с1и виђјопсИГ помоћног глагола, и рагИсхр-и раавб глагола који се мења, на пр. 1. (јие ,ј'а1е с/гал(рдасампевао, итд. дгсе 110118 ауОП8 • сћаШе 2. цие 1н а1б8 сћа.гМ дие Т0Н8 ауе/ сћап1е 3. дм'11 аИ сћапИ ди'П8 а1еп1 сћа.п16. 7. Р1и8-<1ие-рагШ1 с1и аићјопсНГ образује се од 1гпрагГаИ с!и зиђјопсИГ помоћнога глагола, и рагНсгр-а раззб глагола који се мења, на пр. 1. срхе ј'еи88е сћап1е да бејах певао, итд цие 110118 еи8810118 сћапМ 2. дие 1и еи88е8 сћапИ дие Т0Н8 ен881ег сћапИ 3. чиЦ] еи! сћап .и- дм'П8 еи88еи! сћап1е. Наномене : 1. Сложена времена обрааују се на овај начин и у свима осталим врстама. 2. Кад размотримо облике свих сложених времена, опаз! ћемо да рагИсгре равзе употербљепога глагола остаје свуда непромењен, т. ј. не слаже се у броју са својим подметом, а не би се слагао ни у роду, кад би на пр. у женскоме род.у био подмет. То бива по правилу у свчма простнм неразгранатим реченсцама, у којима је, као помоћни глагол, узет глагол ахосг. Ну ако је реченица разграната, т. ј. са додацима, па ако јс додатак прироков у четвртом падежу (и| едмет) исказан нре глагола, онда се рагНсГре раа$е сложенога времена слаже у роду и броју с иредметом, на пр.: 1е8 ћ01нте8 цие поиб аиег ти8 зоп1 1ев тагсћап&з (Људп које сте видели трговци су). 1лз Аатев цие ^оиа а^ег тие8 пе &оп1 рав &е Зегђге (Госпође које сте видели, нису из Србије) и т. д Ово правпло, да се раг11с[ре раззе слаже с предметом реченицо у роду и броју, кад Је предмет ранп.је исказан ; имаће своје примене при слагању раН. разаб код повратних глагола.

Напомене к првој врсти. 1. Глаголи који се свршавају на сег узиммју седиљ (,) иснод с, а глаголи који се свршаваЈу на дег узимају једно е после д у свима облицима, у којима пос.1е Т1>х сугласника долази о или а. Употребатихиравописпих знакова потребна једа означи, да та два сугласника (с и д) задржавају свуда онај исти пзговср, који имају у гпГгпШГ-у. И тако пише се : Г^Још соттепдопз поиз соттепсатез поиз тап^еопз поиз тапдеатез. 2. Благогласност (еирћохпе) захтева да глаголи на ег, чији иретиоследњи слог има једно немо или иотмуло е, мењаЈу то е у отворено у свима облицима, која имају још једно немо е у последњем слогу. Та промена може се извршити на два начина: прво, тешким нагласком р); друго, удвајањем сугласнпка који долази после тога е. Правопис није савршено одлучен о употреби једнога или другога од тих средстава. Ово су правила, која износе најопштије примљену употребу : а. Они глаголи прве врсте, чији претпоследњи слог имаједно немо е, мењају га у отворено, с тешким нагласком, у свима облпцима, у којима се налази једно немо е у нотоњем слогу. Мепег водити, има дакле је тепе, је тдпегаг, али поиз тепопз,. ^оиз тепег. Реаег тежити, има је р&зе, је резегац. али поиз реаопз, л г оиз резег. б. У већине глагола који се свршавају па е1ег и е1ег удвајају се I и I пред немим е, на пр. а рре1ег звати, има ј'а рреИе, ј 'арреИегаг; је1ег бацити, има је јеИе, је јеИегаг. Први изузетан. Ое1ег мрзнути се, ■) не удвајају I и (, него се1ег сакрити, утајати, /добивају тешки наћагсе1ег боцкати, дражити, >гласак над претпосл. то&е1ег моде.шсати, и јслогом, кад нотоњи асћеГег купити. / слог има једно немо е.. Према томе имамо : је §е1е, је се1е, је ћагсе1е, је тос!е1е, ј'асће1;е ; и је де1ега1, је се1ега1, је ћагсе1ега1, је тос1е1ега1, ј'асће1егај. Други изузетак. Гдекоји глаголи на е1ег и е1ег добивају тешки нагласак само пред наставцима е, ез, еп(, у садашњсм времену и зановедном начину, али задржавају тешки нагласак пред каквим немим слогом у будућем времепу и погодбеном начину. Најобичнији од тих глагола ово су : ђ08$е1ег градити посуђе, сгосће1ег отворити (тајним кључем), ГеиШеЛег прелиставати, броиззеГег, ишибатп, ишчибукати, етрадие1ег увезати у дењкове, и &&раџие1ег развезати дењкове. Пише се дакле : је Г^иИШе, али је /е иШеГегаг.. Међу тим, употреба ннје тачно одредила правопис ових глагола. Пише се дакле и је /еиШе({е, и т. д.