Prosvetni glasnik

НАУКА П НАСТАЂЛ

508

«Други дан звао је Симу гласовити словачки проповедник Колар, сачинитељ познате изврсне певаније бЈагп с1сеп на ручак, са још неколико Срба. Али тога дана Сима у јутру рано потражио је тада само по имену познату му Пунктаторку — потоњу жену Марију, која је живела у Будиму и затекао је, где пере кошуље, и запита је: А би ли, селе, погодила, ко сам ја ? А она одмах : Та ти си Чубра, а он њу махом загрли и чубровски цмокне један пут и други пут. Понуди га у собу — и ту обоје у слатком појетичном разговору проведоше до 4 сата после подне ; а сирота стара и оболела мајка пунктаторкина остаде и без вруштука и без ручка. Марија изгуби готово цели дан, а Сима заборави на Коларов ручак. Но фини Колар, чувши за узрок недоласка Симина на ручак, позове га и за сутра, а Сима оде опет к Марији, али ова брзо прекиде посету, приметив Сими, да не може толико као јуче с њиме диванити. На ово Сима ни пет ни девет, већ одаовједну Пунктаторци : Знаш шта, дико моја, ја хоћу да се женим и морам, али само ћу тако се женити, ако ти хоћеш за ме да пођеш ! А она брже боље; па хоћу, Чубро ! и он је капариса ватреним пољупцем. Тога је дана ручао код Колара, а међу тим стигоше му новци од кн. Милоша, те и он, нешто пазаривши, отисну се од Пеште и Марије....* Причање се ово не слаже, као што и сам читалац може опазити, нарочито у времену с осталим причањима; с тога се по ново обратих писмом, изневши неслагања. На ова ми штована старина под 15. мајем одговори: к ....што сам Вамгод навео у свом првом писму — и ако је од оног доба већ 50 и више година прошло — ипак држим, да је на истини основано, пошто сам ја ђаковао у Пешти, год. 1838.-9., ,а ) т. ј. од 1. Нов. 1838. до краја Августа 1839. по нов. кал., јер од Нов. почињала се школска предавања, те тако ја нисам могао знати шта се у Пешти или у Будиму пре и после тога дешавало. Дакле толико — што се тиче времена, кад хтедосмо увенчати Чубра; али после тога на неко време — (када, управо не знамј дошао је Сима и опет у Пешту, да се венча, и одведе у Београд љубу своју '*) Јавор у 27. бр. од ирошде године вели за проту Васу, да је ирава ивучио у Пешти и Пожуну 1837. и 18-38. године.

Пунктаторку — за које му је т кн. Милош дао пара. А кад је то било — не умем рећи — а није ни чудо! дуг је то низ година преко половине века, а у старих људи суши се памет, а у оно време није се ни мислило на вођење мемоара." Наведох, што ми би при руци. Уз пркое тому, што су сви наводи црпени из прва извора — т. ј. од савременика — као што се види, они се не слажу. И ако бих оним кратким белешкама у Арнотовој „Сербској Новини" и иотпуну веру поклонио, ипак не могу запоставити ни причање других, а особито жене његове. Чини ми се, да према овим подацима с једним можемо бити бар за сада на чисто, а то је, да је од почетка декембра 1837. па до друге половине маја месеца 1839. био у Будиму,али с прекидом можда од неколико месеца, за које је време био у Београду.' 3 ) По свој прилици отишао је прво да види, шта је од његова пута у Петроград, па када никаква повољна одговора не доби, вратио се те узе своју Пунктаторку и дође у Београд. До 1. декембра те године не беше ни у какој нарочитој служби; тек тада званичне новине донеше постављење његово директором „нормалних школа", 11 ) веле,' 5 ) на захтев ЈосиФа Бођанскога, проФесора университета, кога је била послала руска влада још 1837. године у словенске земље да проучи словенске језике. У то се доба задеси у Београду ; у њем је пробавио једно два месеца, одакле се са Симом упути пут Славоније и Хрватске, те 3. Фебруара (по нов.) 1840. стигну у Загреб. Сима се већ 10. истога месеца вратио на своје одређено место.' 6 ) Политичке трзавице растрзаше Србију. И Симу занесе тадашња политичка струја, која му прилично и нашкоди; он се држаше куставобранитеља", њих брањаше а противнике ружаше. Године 1840. би нагнан, ,3 ) Ниветић, Српски свет, стр. 151. узима, као да се од 1818. никако није враћао у Србију. То пе стоји. ™) Штампано у Србским Новинама бр. 53., а за год. 1839. Постављење гдаси : »Из уваженија способности Историограоа Симеона Мидутиновића и дуговремене сдужбе њиме, отечеству нашем у разном виду указане, постављамо ми њега Симеона Милутиновића, Директором нормални школа, воје поставленије саопштавамо Указом овим Поиечитељству Просвештенија на извршеније и ради обичног, посредством Новина наши, обнародованија. В. Н. 2182, 1. дек. 1839. у Београду. Аврам Петронијевић, Јеврем Обреновић и Тома Вучић Перишић.* ,5 ) Жена његова у Х јшшг-у. ,0 ) Вашса Шгвка, 1840., бр. 11.