Prosvetni glasnik

СПРУДОВИ

553

одговара граници одлива. Они овај ниво достигну најпре у близини прибрежја. На гранпци одлива коралски се плато шири, померајући свој обод све дотле у поље, док корали, што живе у 50 т. дубокој води, не достигну ниво одлвва. Спрудови ове врсте назнвају се ирибрежни сирудови. Њихова је моћност обично мања од 50 т., пример су за то мадрепора у Црвеном Мору са мање од 20 т. Прибрежни спруд има готово хоризонталну горњу површииу и оштар спољњи обод, од кога се спушта стрми, 50 т. високи, стеновпти зид до спољашњег окрајка оног појаса, укоме се утврђују коралске ларве. Преко границе одлива не може коралски спруд с тога расти, што корали не могу никако опстати без воде. Међутим он се може ширити у хоризонталном правцу. На стрмом спољашњем зиду, особито на горњем делу његовом, расту корали бујно и брзо, јер се боље хране због јачег таласања воде. Зид овај.због наглог растења корала, брзо, горњим својим партијама, надниси остале, и ово траје све дотле, док издигнути деловп не могадиу више издржати сонствену тежпну, те се, особито приликом бура, стропоштавају у дубину. Ове одвојене рушевине гомилају се на подножнју спољашњег зида прибрежног спруда као оно облутак по обронцима. Разлика је између њих и осулина на суву у томе, што прве имају много стрменитији пад, јер је тежина стена под водом далеко мања него у ваздуху и што ветар и вода у покрету не осипа тако лако ове рушевпне, као што је случај на земљи. Акумулацијом коралских рушевина морско тле у околини спруда толико се узвиси , да се сад и овде могу утврдити коралске ларве и развијати корали што граде рцфове. Ако је, у околини спруда, нагиб благ, онда се, на показани начин, може прибрежни спруд распрострети врло јако у хоризонталноме правцу. Ако ли је пад јачи, то је п хоризонтално распрострањење спруда спорије и незнатније. Вода абисалних дубина богатија је угљеном киселином од воде близу површине морске. Коралске рушевине, које се на показани начин стропоштавају у велике дубине, ту се брзо растварају од прилике онако исто као и кречне љуштуре изумрлих пелашких животиња. Према досадањем може се поставити граница хоризонталном распрострањењу прибрежних спруД0В8, јер чим се спруд помери на дубину од 2000 м., коралске се осулине брзо растварају, тако да не могу образовати подлогу, на којој би израшћивао нови спруд.

Жиггау, коме имамо да благодаримо за објашњење растења у хоризонталном правцу, иије обраћао никакву пажњу на ово ограничење, те је с тога и поставпо нетачно тврђење: да се спрудови могу распростирати и по најдубљим водама, они су дакле у том правцу неограничени. Чпм се сируд помери до нзвесне морске дубине — рецпмо 150О до 2000 метара — престаје свако даље растење у вис. Особиту штету трпе корали, којн жпве по ободу, чему нарочито допрнносе таласи, што о спруд ударају, те тако он остаје стационаран. Претпоставимо да после образовања прибрежног спруда наступи позитивио померање обалске линије. У том случају корали расту истом брзином у висину, којом се и море уздпже, и теме спруда стално остаје испод нивоа, што одговара гранпци одлива. Брзина расгења корала сразмерна је храни коју он добива. Корали се хране малим морским животињама, које доносе струје и таласи. Очевидно је да корали но ободу спруда добивају, на овај начин, више хране од корала, што живе на задњим деловима горње површине коралскога спруда; због овога се обод брже издиже, него остали делови спруда. При јаким бурама и сеизмпчким потресима одваљују се од спруда велики комади, вода их односи и гомила једно на друго, те се услед тога граде на узвишеним деловима бране, које, врло често, прелазе обичну границу прилива. Семење што нлива по води, дошав на оваква места, клија, и после извесног временапокрије вегетацијом ову нову земљу. Застирач овај, потпомогнут ветром, постојано радп на уздпзању коралске бране. Последица непрестаног растења ових брана јесте та, што делови, којц иза њих леже, престају поступно комуницирати с отвореним морем, а услед тога тамошњп полипи добивају хране све мање и мање, На послетку они морају пзумрети, а на њихово се место, у унутрашњости спруда, јављају нежне и мале коралске Феле , које споро расту и врло мало доприносе уздизању земљишта, пошто је и акумулација њиховпх скелета врло незнатна. До сад смо претпостављали да постојц само позитивпо померање обале, међутим нисмо узимали да је опо континуално, већ да осцилује, и то поглавито с позптивним померањем. Претпоставимо да имамо посла са спрудом што лежи на субмаринској страни континента, који релативно тоне, и да се образовао дугачак прибрежни спруд.