Prosvetni glasnik

562

се на мах упадити п гореће јаким иламеном. Пређе мишљаху да је и дисање биљака и жпвотпња у толико жпвље, што је ваздух богатији киссоником. Ну доцнпји огледи иису то иотврдпли. Показало се да биљке у чистом кисеонику шта више престану да расту, ну правилно се даље развијају, кад се кисеоник, у коме су, разреди водоником место гушика. Још звачајнпје нонашање ноказују биљк ' у срединамабез кисеоинка, у срединама ннд^Ферентнима. Њпхов жпвотии процес тамо се не уставља, него оне и даље одвајају угљену кпселину, ну сем тога производе и алкохол. Кад се после неког нремена опет врате у првашње прнлике, врше и даље иормално своје послове. Материјал, из којега нраве угљену киселпну и алкохол, јесте шећер, који се просто распада у ове састојке по једначннш С в Н 1г 0 6 = 2 С0 2 + 2С 2 Н 8 0. — Нису све биљке за тај посао иодједнако подобне; најбоље се може за то уиотребити квасац, једна гљивица (Зассћаготусез сегеу181ае), која се множи пупљењем и која због те своје особине игра велнку улогу у кућењу човечјем још од незанамћених времена. Тај процес распадања шећера па угљену кпселипу и алкохол, назива се алкохолним врењем; фпзио« лошки он нпје ништа друго до дисање, т .ј. једна врста унутрашњега сагоревања. При том се ствара угљева кпселина, уз појаву тонлоте, услед измештања у молекнлнма градива за дисање. Слпчно ћелицама квасца понашају се многи други организми. За многе бактерије — ну чпји су производи врења са свим други — слободан је кпсеоннк

отров, који пх нпшти; многе од њих су, п при пормалаоме дисању њихову, најљући непријатељи људски и жпвотињски, јер су узрок многим болестпма. Од правога врења, које дакле није ништа друго до пека врста дисања у заклопу од ваздуха, при чем се органске супстанце иросто распадају у иеке одрсђене састојке, треба разликоватп снрћетпо врење, чемује узрок такођер једна гљивица, Мусо(1егта асеИ. Ну ова гљивица дише пормално и показује значајну особину да преноси кпсеопик нз ваздуха па своју подлогу, на алкохол, те га тим окспдује у спрћетпу кпслдину по овој једначпни: С 2 Н 6 0 + 0 2 = С 2 Н 4 0 2 + Н 2 0. Од врења битно се разлнкује труљење, које се састојп у распадању органскпх супстанца примањем кисеопика; ово распадзње често пута потпомажу неки снтни оргааизми. Топлота која се при труљењу развнја, може кад што да буде тако велика, да се органска сунстапца од тога упали. Као што нам је загопетпа цела суштипа унутрашњега дисања, тако истоје и начин, којим жива ћелица, бпљна м животпњска, преноси кпсеоник на матерпјал за дпсање. Само толико знамо, да су дисање п горење једиородне појаве, помоћу којпх се органска сунстапца опет разлаже п враћа у оне своје састојке, пз којих је справљена у зеленој, хлороФплној ћелпцп. Сваки органски створ постао је из воде, гаса и пепела, и у том облику он се опет враћа својој матери, земљп.

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ 1)г. IV. 06*2: Бав КораотћдеМгде ж ЗегМеп. Ете ого§гар1шсће 8кИ:2е уоп (РеЈегтаппз Мк:1ћеПип§еп, 37. Вап<1., III., стр. 60.-71.). Писац вели, да му је циљ, да даде ирви иодстицај (егв1;е Апге^ипд') за испитивање н арве основе (ега^е СгипсИе^ип^) за иравилну представу Копаошша. Очевидно је да се овде с1ег с!еи1:8сће РогвсћегИе188 (види стр. 71.) за првином и новином ј .ђаво упутио, јер је наш лепи Конаоник, на 54 године пре блажене самообмане проФесора Др. Геца дочекао геогносту и рудара Хердера, - 53 год. раније дочекао је осниваче гео.шгије и географије балканскнх земаља Амн Буеа н Викенела, а 38 година пре

г. Геца дочекао је први пут Јосифа Папчића, који га је за тим редовно походио, проматрао, описнвао и млађим природњацима оми.шо. Ревност г. В. Геца одоцнила се, дакле, впше од пола века. Да ли је бар бољим, напреднијим, плодом уродила? У првоме члапу своје расправе писац се труди да, насупрот ПанчиКу и г. В. Карићу, постави границе Копаонику и његовом подгорју до Јошанице, Јанкове Клисуре, Преполца и превоје одонуд Пилатовпце. Кад узмемо на ум да сам народ границе Копаонику шири и сужава, и да се гранпце подгорја према потребама појединих писаца могу ближе или дал,е главпоме маспву стављати, онда у синорима г. Геца немамо пикакав нови ни важни научни добитак.