Prosvetni glasnik

ГЛАСОВН О

ШКОЛАМА

677

ступање, које би изгубило из вида граматичку и лексикологиску важност, не би могло одговорити ни задатку у коме се састоји образовни значај ове наставе, а то је, да се постигне строгост и савссност у мишљењу. Тачно зпање текста је дакле неизоставно потребно. Али што неје потребно, го је, да се на сваком мссту не задржава до крајности код.граматичких, сипонимичких, стилистичких, историских лптерарних, мптологиских, реторичких и поетичких тумачења,. која не допуштају брже напредовање те убијају у ђака вољу за читање и у опште несу за средњу школу. Место тога учитељ треба да се стара, да преводи ђачкн буду лепи и тачни, јер вал>ан превод већ у себи садржи свестрано темељно схваћање писца у потпуној јасности износи садржину и Формалне лепоте и право уживање будп у омладине. Да бп се овај циљ постигао, министар наређује, да се домаћи задаци из латинског и грчког језика укину, да се број школских задатака смањи, а да се уведу и преводи са латинскога и грчкога на матерњи језик, аза то треба ђаке у напред припремити тако, да их израђују без икаквнх помоћних средстава. На послетку наређује министар, да се на испиту зрелости обраћа пажња и на то, у колико се ђак бавио п приватном, домаћом лектиром. М. Ш.

Више шкоде у Нелачкој у 1890—91. школ. години. Ни у једној европској држави нису више школе тако разноврсне као у Намачкој. Поред деветоразредних гимнасија има тамо прогимнасија са пет до шест разреда; поред деветоразредних реалних гимнасија има реалпих прогимнасија са шест разреда; поред деветоразредних вишмх реалака пма реалака са шест и седам разреда, а то су и више грађанске школе. У школској 1890—91 гидини било је, као што се види из »В^аИвИзсћез Јаћгћисћ с1ег ћбћегеп 8сћи1еп ВеићсћктЉ, ћихетћшчЈб ипс! с!ег 8сћ"№в12 а , у Немачкој свега 422 гимназије (према 418 у претпрошлој години). Од њих су 267 у Пруској, 36 у Баварској, 17 у Саксонској, 15 у Виртембершкој, 14 у Баденској, по 7 у Хесенској и Мекленбург-Шверину, 6 у Брауншвајгу, 5 у Олденбургу, 4 у Анхалту, по 3 у Саксен-Вајмару и МекленбургСтрелицу, 17 у Елзас-Лотарингпји, а остале мање државице имале су по 1—2 гимназије. Саксонска има, сразмерно, најмањи број гимнасија, пошто у њој на 206.000 становника долази једна гимнасија. А најбогатпје стоје у томе мале државице као Брауншвајг и Анхалт (1 на 67.000 ст., а Олденбург 1 на 70.000 ст.), Мекленбург-Стерлиц (I на 33.000 ст.). Јавних прогимнасија са пет до шест разреда било је 57, према 54 у претпрошлој години. Већина

је и ових завода у Пруској (44), нарочито у рајнскпм пределима, Хановеру, Бранденбургу, западној Пруској. а такође и у Елзас-Лотарингији (5) и Виртембершкој (4). Ученици, који сврше прогимнасију, нмају право на једногодишњи рок у војсци и већнном прелазе из ових у впшв потпуне гимнасије. Готово све су прогимнасије у малим варошима, којима би држање потпуне гимнасије било скупо. Број реалних гимнасија износио је 132, према 136 у 1887—88. години. Од оних су 90 у Пруској, 10 у Саксонској, 6 у Мекленбург-Шверину, 5 у Баварској, 4 у Хесенској, по 2 у Виртембершкој, Бадену, Бремену, Анхалту, Саксен-Вајмару иСаксенМајнингепу, а у Брауншгтјгу, Саксеп-Готи, Рајсу млађе лииијо, Либеку и Хамбургу по 1. Из ових школа ђаци иду на унпверситете обично ради изучавања математике, природних наука и нових језика, а даље иду и у технике, рударске и шумарске академије, ветеринарске школе и поштанске курсове. 110 реалних прогимпасија (само у Пруској 88) спремају своје ђаке за ступањб у реалне гимнаеије, 15 вишнх реалака (10 у Пруској 3 у Виртембершкој и по 1 у Брауншвајгу и Олденбургу) деле се на девет разреда; од страних језика у њима се уче само Француски и енглески, и по свршетку тих школа ђаци иду обично на политехнике. Број реалака и виших грађанских школа, које су од чести шесто- а од чести седморазредне, и у којима се такође уче само Француски и енглески, износио је 162, према 154 у претпрошлој години. Из ових школа ђаци нмају право на једногодишњи рок у војсци. Ових школа Пруска има мало, свега 40, које реалака а које грађанских школа. Напротив, Баварска нма 33, Саксонска 21, Хесенска 15, Баденска 1 4, Виртембершка 10, Елзас-Лотарингија 12, а остале пемачке државице укупно 17 ових завода, који треба да по могућству даду потпуно образовање за трговце, Фабриканте, занатлије и економе. Осталих признатих јавних и приватних завода било је 86, и тако целокупни број признатих завода вигаих у целој немачкој царевини за 1890 — 91. годину било је 986 (према 967 у претпрошлој години). Које гимнасија а које реалака још ће се у скоро установити 19, и тако ће Немачка ускоро имати преко 1000 вишпх школа. У Јужним пемачким земљама и у Елзас-Лотарпнгији више школе су ствар тих појединих земаља, преимућство, које северне државе немају. У Пруској су већииа гимнасија краљевске, а мањи број варошке ; ну сваком новом годином узима држава од последњих по извесан број у своје руке. У Саксонској су од 17 гимнасија 12 државне, 4 варошке