Prosvetni glasnik

1 4 глаголи т

Међу тим глаголи а11ег, а тпег, сћогг, ЛбсбЛег, 6с1оге, еп1гег, тоиггг, пзМге, пепгг, и од ових слонгени ЛеЂетг, 1п1ег\)етг, рагоетг и гепетг, образују сложена времена помо^у глагола $1ге, јер се њима не казује радња, него резултат радње, дакле стање; на пр.: Уоа сои81пез воп1; ^епивв поиз уо1г (ваше рођаке дошле су да се виде с нама). СЈие сГ ћоттев &оп1 тог1$ аапз ауо1г уеси! (Колико је људи помрло а није ни живело иравим животом). Наиомена. Има непрелазних глагола који се мењају час помоћу глагола ау огг, час опет помоћу 61ге, према томе да ли се њима казује радња или стање. О тим глаголима говориће се у синтакси. РагНсгре раазб у сложеним временима оних непрелазних, глагола који се мењају помоћу глагола &1те, слаже се у роду и бро.ју с подметом, на пр. Уов соизгпез воп1; кепиеа поиз У01г, и т, д Тако, непрелазни глагол 1отЂег, у сложеним временима мења се овако; Ра8«е ннТсПш. 1. је ки!8 1от1)6 поив воттез котћев 2. 1,и ев СопЉе уоив е1ев 1отћев 3. 11 ек1 1отће 118 воп!; (отћов Пив-^пе-рагЈаМ Ле 1ЧпЛ1с. ј 'е (;а18 1 ;отће поиз еИоив 1отђе8 Си 1отће уоив еИех 1отћек. И е1;а11 |фтће Ш е1а1еп1; 1отће8. Ра«8е ап1ег1еиг. 1. је 1и8 1;отће поие Гпте8 1от1)08 2. 1и Ги8 1отће лоив 1и1е8 1отће .ч 3. 11 1'и1 1отће Пв Гигеп! 1отће8. ј'и1нг ап1ег1еиг. је аегај 1отће поиз вегопв 1отћек 1и 8егав 1отће \ои8 веге/ 1отће8 И 8ега 1отће Пв вегоп! 1отћев Рааве (1и сотИИониећ 1. је вегајв 1отће пои8 зепопв 1отћев 2. 1п нега18 1отће уоив 8епе>; 1отће8 3. И вегаИ 1отће 08 8ега1еп1 1отћев. Ра»8е Лп вићј опсШ'. цие је 801« 1отће с[ие пои .ч воуопв 1отћев (|ие 1и 8018 1отће уие уоив 8оуе/. 1отћев ци'11 8оИ 1отће (рГЉ зојеп! 1отћс8. Р1и8-(]ие-раг1':1И Ли впђј опсШ'. 1. цие је Ги88е 1отће дие поив Гиввшпв 1отће8 2. цие 1и Гиввез 1отће ^ие уоив Ги881е2 1отћев 3. чиЧ1 Гп1 1отће ди'И8 Гиввеп! Готћев, Наиомена. Проста времена образују се правилно, као и код правилних прелаз. глагола.

језику

Повратни глаголи. Повратни глаголи означавају ралњу која се врши или на самоме лицу које ту радњу ради, или коју више лица врше узајамно једно на другоме. Отуда две врсте ових глагола: иросто-иовратни глаголи, кад једно лице врши радњу на себн самом; уаајмично аовратни, кад више лица раде извесну радњу међу собом узајамно. Оспм тога, ове глаголе деле још и на стварно иовратне (ббвепИеНетеп! геДесМв) и случајно иовратне (асс1с1еп1еИетеп1 геПесМз). У прве долазе они глаголи, који се увек јављају само као повратни, на пр. зе вои^епгг (сећати се), ае герепНг (кајати се) и т. д ; у друге долазе они, који се могу мењати и као прелазни глаголи, на пр. зе Гготрег варати се), зе VагЛег (хвалити се). Поред повратних глагола, осим подмета, налази се и иредмет од заменице онога истог лица у коме је и подмет. За тај предмет узима се четврти падеж личних заменица (те, 1е, поиз, уоиз), само у трећем лицу и једнпне и множине узима се као предмет ве. И тако, ргезеп! с!е ПпсћсаИГ од глагола ае Iготрег гласило би: 1. је те 1готре поиз поиз 1готропз 2. 1и 1е (готре.ч уоиа \ои8 1готрег 3. И 8е 1готре Из ке 1готреп1 У сложеним временима случајно-иовратних глагола заменице те, 1е, 8е, поиз, уоив, ве, стоје увек као иредмет, с тога се ра гНсгре разаб у таквим временима слаже увек у роду и броју са иредметом, који је у истоме роду, у коме је и подмет. Ми смо већ казали да се раг1. раазб сложених времена мења у опим речспицама, у којима је предмет, у облику које заменице, псказан пре тога партиципа. И овде, те, 1е, 8е, поиз, уоиз, 8е, нису ништа друго но предмети, с тога се раг1. разаб мора с љима слагати у роду и броју, а по што су ти предмети истога лица, рода и броја са подметом, то се раг1. развб слаже у роду и броју са иодметом. У сложеним временима случајно - иовратних глагола, заменице те, 1е, ве, пои8, уоиз, зе, стоје некад као предмет, и тада се раН. раваб увек слаже у роду и броју са подметом; некад опет стоје као додатак прироков од трећег падежа, и у том случају раг1. равзе никако се не мења. Ови повратни глаголи, у сложеним временима, мењају се помоћним глаголом &1ге. Да ли ће се раг1. ра$з6 слагати у роду и броју са својим иодметом, стоји дакле до тога, да ли су заменице те, 1е, ае, поив, уоиз, 8е, употребљене као предмет, или као додатак прироков од трећега падежа. Примера ради, узећемо два повратна глагола, један у коме су заменице те, 1е, ве, и т. д. предмет, други, у коме ће те заменице бпти додатак прироков од трећег падежа, и измењати их у неколико времена. Тако стварно-иовратни глагол ве герозег, одмарати се, мења се овако: 1пГжШГ: ве геро&ег; Раг1. ргехепГ: «е геро&ап1; раН. раззб: героае.