Prosvetni glasnik

816 просветии које постижу иекоје пределе Русије из године у годину, морале су обратити владину пажњу на вслику корист, коју би доносили руским селима вртарство, воћарство, и пчеларство; позванн увидеше, да би то била иека гарантија против глади, т. ј. да би нлодови вртарства могли помоћи руском сел.аку, да исхранн себе и породицу онда, кад не роди жито, та једина храна руских села. Нико није, разуме се, позванпји од школе, да ради у том привцу. Требало је само обучити учитеље. И земства, и управе уџбених округова, па на послетку и министарство државних имања, латише се тог кориспог рада, приређујући течајеве за вртарство и пол>опривреду. Ове године отворило је министарство у Саратовској губериији, у Маријиној пољопривредној школи течај вртарства и воКарства (од 15. априла до 1. јуна). На течај били су пуштени само учитељи ееоских школа и свршенп приправницп. Бесплатна обука води сс практички и теоријски: на практику иде 6 часова дневно, на теорпју 3 до 12 час. недељно. Програм није опширан због краткоће времеиа, ну у њега је ушло све битно, што се тиче вртарства и воћарства; тако н. пр. из вртарства: како треба уредити сеоску башту; добивање семена; неговање купуса, краставаца, кромпира и т. д., пасуља, боба, грашка и другог поврћа ; како се разводи хмељ и т. д. Из воћарства све оно, што треба знати око сађења, каламљења и неговања воћака. »Разуме се, ппше Абрамов, 1 ) значај такихтечајева није бог зна како велики. Ну ако послуже, ма и најмање, ширењу вртарства по руским селима — имаће заслугу за народ. Остављајућн на страну питање о сувишној једноликости наше сеоске пољопривреде, и о користи, што је може донети домазлуку воћарство и вртарство, пе можемо, а да не обратимо пажњу на две важне стране у том раду. Ко не зна, како се јадно и једнолико храни руски сељак и од каких је рђавпх последица по њега така храна! Воће и зеље у свнма јевропским земљама важан је део сељачке хране, која је и осим тога доста разнолика. Код нас пак, где је хлеб — и то какав хлеб / — алфа и омега сељачког стола, мешање хране с воћем и зељем нужније је, него игде. Међу тим, већи део сељачке Русије са свпм не зна ни зеља, ни воћа. У губернпји у којој ја живим, изузимајући неколико села, која су ближе граду, нема ( совсЂмг ндтг) сељачких вртова а мали вотњаци долазе на једног сељака од стотипе. Најпростије зеље и воће, на пр. лук и дпвља шумска крушка, така су реткост за сељака наше губерније, да гледа на њих, као на ^утонченное лакомство .« Кад би руска школа ударила темељ ') »Русск« Шкода,« бр. 7—8 год. III.

ковчежић

свеопштем ншрењу најаримитивније воћарске и вртарске културе — и онда би јој заслуга била огромна. Ну има у том раду још једна, тако исто важна страна. Нигде се не види тако јасно узрочна веза пзмеђу успеха и брижљивог, зналачког гајења и обрађивања. За то је вртарство и воћарс гво нрви корак ширењу агрикултуре у опште." Прочитавшн ово, читаоци ће увидети ту велику задаћу, што је има основна школа у Русији, а уједно ће разуметп још један узрок оне страшне глади, која је давила ту богату земљу прошле и ове године, а делимично и сад дави. Кад жито не роди, парод нема шта да једе, јер осим жита није ништа, или скоро ништа, сејао. * * * Пред нама лежи извештај о градским основним школама Петрограда за год. 1891—2. Да красна напретка! Пре 15 год. Петроград је имао шеснаест основних школа, на скоро милијун становника ! Онда је њима управљало Мин. Просвете. „ПоложешемЂ о городскихт. училшцахЂ 1872 года«. Цар Ослободилац даде основпо образовање по градовима у руке општинама, и разлика међу данашњим и ондашњим школама, показује сву целисходност тог великог преображаја. Петроградска оиштина прегла је, с ретком љубављу и пожртвовањем, око престоничких основних школа, поставивши у комисију за тај рад, своје најпросвећеније чланове, а на чело јој бпвшег унив. нроФ. а сад уредника и властника вВ-ћстника Европш', М. М. Отасљевича. Данас општипа издржава 281 основну школу, од којих 153 мушке са 7,626 ученика, 126 женских са 6124 довојчице, и 2 мешовите. Овега је ученика за споменуту школ. годину било 13.750. Већина их принада сељачком сталежу (5,982) и средњем (4,017), православних је 13.036. 1 ) Од школарине (1 руб. на по године) било је, због сиромаштва, ослобођено 2177 учен. којима је варош дала и помоћ у књигама и новцу у суми од 5,900 руб. Слава Петрограда, као најнездравијег од већих јевропских градова, оправдала се и на ученицима основних школа. У току школске године заболело је од заразних болести 3000 деце, и од других болести, које долазе од рђаве хране, влажних станова, недостатка •) Петроградски Немци имају своје чисто немачке школе, у које би Мин. Пр. хтело да уведе мало више руског језика; ну пошто учитељи Немди не могу тако брзо да науче руски (и ако еекоји од њих читавог века живе у Русији), Министарство је морало да потиуну реформу у њима одложи још на годину дана. У немачким колонијама у унутрашаости Русије, Немди унрављају својим школама како им је воља. Оматрајући се за санове великог Уа(;ег1апс1-а, старају седа и децу одгаје у том духу. Учитељ је увек из Германије. У школама бивају овака питања. \Уег 13(; ипзег Ка1зег? Ученик одговара: \УПће1т <1ег II. Ну и аима се у последње време спрема колач.