Prosvetni glasnik

28

СТАРЛ ИСТОРИЈА исгочаих НАРОДА

и децу. Миснрци се нобојаше, да се ови туђиаци једаог дана не удру;ке са њиховии неиријатељнма и не устапу нротпву њнх. С тога мисирски Фараопи наумише да спрече ово наипожавање Јевреја, па их стадоше мучитп разнпм кулуцимаи наметима, особито Рамзес II, који нх тераше, да му нодпжу градове. •< И загорчаваху н« живог, веди Виблпја, тешким пословпма, блатом и онекама и свакнм радом у иољу, п сваким другнм нослом, на који их жестоко нагоњаху." Али Јевреји спошаху триељиво сва ова наспља, и све се више намножаваху. С гога Фараон, видећн да им се тешкпм нословима ништа не мо;ке наудитн, иајзад зановеди да се свако новорођено мушко деге јеврејско баци у воду. Кад јевреЈска страдања превршише сваку меру, међу њима се јави један човек, који их ослободи мука и изведе нз Миспра. 3. Излазак из Мисира. — Тај осаободпдац јеврејски звао се Мојсије. Ои је био једно од оне деце, која су морала да погину у Ниловим галасима. Али њега избави од смрти, како вели Бпблија, Фараонова кћи, која заповеди, да се изнесе из воде и да се донесе у двор, где доби лепо васпитање од мисирских свештеиива. Мојсије се у двору ие занесе сјајем дворскпм, нити заборавн свога народа, већ га је ненрестаио волео н с тужним срцем гледао иатње његове. Видећи једном да неки Мисирац бије Јеврејина, он се толико распали гпевом, да нодиже руку на Мисирца и уби га. Да бп се спасао од казие, која га чекаше за ово убиство, оп нобеже из Мисира на Синајско нолуострво, где нађе склонпшта у једног богатог настира, чнју кћер узе себи за жеиу и код кога прожпве дуго време, чувајући му овце. Ту му дође мпсао, да пзбавп свој народ мнсирскога ропства, па да би то урадио ои, после дугог настирског жпвота, на један пут остави свог добротвора и врати се у Миспр. Јевреји га радо дочекаше | и присташе уз њега као уз божјег посланика. Онл беху очували за све време свога сељења н живљења у Мпсиру веру у једнога Бога, кога назпваху Јеховом, и Библија вели, да је сам тај Бог послао Мојсија да избави његов народ, јавнвшн му се у огњеном нламену и рекавши : „Ја сам Бог оца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков и Вог Јаковљев.... Добро видех иевољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојницп, п позиах муку његову. С тога сиђох да га избавим нз руку мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Ханаиеји... Сада хајде да те иошљем к Фараону, да нзведеш народ мој. спнове Израпљеве, из Мпспра." Тада вдадаше у Миспру МенеФта, син Рамзеса II, и за његово време беху насталн велики нереди у земљн услед пападаја спољашњпх непрпјатеља. Мојсије се користп тнм нередима и поведе Јевреје из Мпсира. Он не пође нраво у Ханан северо-заиадним путем, јер тај иут чуваху мпсирске тврђаве, већ се упути караванским путем ка Црвеном м^ру, желећи да се докопа Спнајског полуострва, које је он још као пастпр добро познавао. Он срећио пређе преко мора, спасе се од потере Фараонове н уђе у ово полуострво.

4. Јевреји у пусгиљж; објавБеше бокјег закона. — Прешаввп Н1 Спагјско нолуоегрво, Мојспје поведе Јевреје преко пустињеких предела, где је он некада овце чувао. Тек што уђоше у пустпњу, Јеврејп, који се у Мисиру беху већ одучили од номадског жавога, чпм осегпшз глад и жеђ, сгадоше викати на Мојсеја п брага му Арона, говорећн им : „Камо да смо помрлп у земљи мисирској, кад сеђасмо код лонаца с месом и јеђасмо хлеба изобнља ! јер нас изведосте у ову пустЈњу да поморнге сав овај збор глађу." После трп месеца путовања опа уђоше у један бреговитп нредео, нознат нод нменом Хорив илн Оинај. У овом цределу видеше нешго, што у Мпснру, гдеје небо готово свагда ведро, нису могли вндети, а то су велпке холује н јаке грмљлвнне, које пм зададоше ужасан страх. Једном за време једне оваке холује, кад се брег Сипај беше покрио густим облацима и кад на све страпе одјекиваше трееак од громова, Мојсије се попе на Спнај и снесе одозго закон божји у десет зааовесги и објавн га иароду. У овим заиовестима, које Мојспје написа на две таблице од камена, Јехова на првом месгу оштро наређиваше Јеврејима, свом изабраном народу, да не ношгују другнх богова сем њега једнога. Ну Јевреји на скоро нреступише ову заповест, јер, кад се једпом Мојсије беше поиео на Синај и тамо иодуже забавио, она навалише на Ароаа, те нм иачнни златно геле, коме се почеше клањатп, сећајућп се но свој прилпци мпсирских богова. Сишавши са Синаја, Мојспје се веома разгневи па престуинике и страшпо нх казни, јер ноубија до три хиљаде људи. Али он увнде да треба народу дати какав видљпв знак савеза између њега и Јехова, с тога нареди те се направн од кедрова дрвета ковчег завета нлп савеза у који метнуше оне две таблице, на којпма су бнле паписане божје заповестп. За време иутовања овај ковчегзавета ношен јеиспреднарода, а за време одмора сгајао је у шатору од састанка Овај шатор од састанкауправо нпје био ништа друго до један покретап храм, у коме су била ова три главна дела: светиња над светињама, у којој је стајао ковчег завета, светиња, где су стајале разпе црквене ствари н жртвеник за мнрпсе, и трем, у коме је стајао жртвеннк за приношење жпвотпњских жртава. Тај шатор од састанка био је Јеврејама јединп храм све док Соломун не сазида сталан храм у Јерусалиму. За чување овог нокретног храма Мојсије одредн Девпјево племе (Левпте) п пареди, да само из тога племена буду свештенпци, који ће вршитп божју службу. Над свпма пак свештеницима постави за етарешину свога брата Арона, кога начинн првосвештеннком. 5. Мојсијево уређеље народие унраве. За време бављења Јевреја у пустињн Мојспје је уредио народну управу. Он је од јеврејског племена направио народ Јеховпн, којпм је сам Јехова управљао. Јехова је био јеврејском народу н цар и законодавац и судија. Ко би учинпо какву погрешку противу закона, тај бн увредпо самог Јехову, и за то је могао бити кажњен не само он већ и цео народ. Јехова је управљао својнм народом преко Мојсија, којч је саонштавао његове наредбе народу и који је једини могао с њим да