Prosvetni glasnik

696 радња главнога просветног савета

У, к, р, А и Ћ, ђ к Ђ, ж и Ж, ј, д, џћ Џ, н и Н, X и Е, што је и усвојеео, као што се може видети у штамшшом „Буквару". — Урсдн.).

На стр. о9. — 48. налазе се мала штамиана сдова, на стр. 49. — 51. велика, на стр. 52. — 61. чланци за читање, и на стр. 62. бројеви. Овакав је распоред и у садашњем, штампаном Буквару. Горе је номенуто, да би се мала и вслика штампаиа сдова могл.а одмах уаоредо ставити и да би се и иоред тога могда у груаама показпвати. Ну било да се ово усвоји или не, треба избегавати ове и оваке речи и реченице: „по, ни, иа, ион, пуиао, попао, пун (стр. 40.), нушти то, иотпиши што нишеш, погости га (треба: угосги), успи гаса, носхш натос, попусти нас (стр. 41.), сач, гоч (м. „не учини" треба: не чини), тушта па ппшта (стр. 42.), мвл)тину (мало м) иолутину (стр. 43.), злопамтпло мисди само на зло, не чини зулума (44.), лењи нема ни кучета ни мачеха, страх козе насе, кока несе јаје, (м. „уза" гр. ,,уз а ), море (45.), сданиниде сласти нуна ти сн масти, реди на утеди, синџиру се рече и ланац, у џаку мачку ку1шо, лењи џоња, џандрљив као баба, ходи мудро не погини лудо (46 ), бабп се снило што јој је мило, бнће гаће ал се не зна кад ће, два без душе трећн без главе (47.), раФови зову се иначе полице (48.), џак се иначе зове врећа (боље је ставити реч врећа на ирво ме^то, а џак на последње, стр. 49.), ®ес се иначе зове кана (51), зоро моја, лабуде мој, надо моја, поносе мој, синко мој , огрејање моје, срећо моја (521. Место „шеће" треба „шета" (стр 50.), место „сретан" — „срећан" (52.), м. „чиме" — „чим", м. „ходим" — „идем", м. »кљештима" — „клештима", м. „оловком" — „писаљком" (54.), м. „дебац" -- „хлебац", м. „авлија" — „двориште", м. „очетано" — „очеткано" или „очишћено" (59.), м. ,имам 5 нрста на десној а 5 па девој руди" тр. „имам 5 прста на десноЈ руци, а 5 налевој" (тако и у другоЈ реченици), м. „кажппрст" — „кажинут", м. „понедељак" и „уторак" — „понедељнпк" и „уторник" ; посде речи „домали" треба додати „прст" (стр. 61.). На стр. 58. после тачке са зааетом додазе велика сдова, што се може избећи; а на стр. 60. изостављена је заиета између краћих реченица. На стр. 62. стављене су на крају основне црте, из којих су састављене (штампане) цифре од 1 до 9. Ну поред тога требало би додати и рукоииене цифре од 1 до 10 (због преписивања). Добро би бидо, кад би се додада још која згодна ирича иди аесма, која бп (заједно са сликама) још више могда омилети читање деци.

Сад да кажем нешто о техничкој изради овога Буквара. — Писац захтева, да се узме веКи формат за ову књигу, те да могу бити круинија слова, и да могу стати ио две сдике на свакој страни (на нрвих 15 дистова); и тражи још, да се ведика сдова не кваре издишним вијугама, које се

додају због лепшега обдика. — Слажући се с тим захтевима, додајем још ове: 1. све глике, садашње и нове, кодориране и иросте, треба да изради стручно дице — према упутству, које ће му писац дати; 2. између мадих и ведикпх рукописних сдова треба оставити један празан лист, тако исто између рукописних и штампаних сдова, и између ових носледњих слова и чланака за вежбање у читању (на тим дистовима могде би се ставити згодне сдике, које би чиниде предаз на нове одсеке); 3. чланке за читање треба мало депше расиоредити, него у садашњем Буквару, тако да се сваки чданак одвојн од других, те да буде бољи преглед (неки чданци, као писмо иди прича, могди би се штампати сваки само на једној странп); 4. сувише ситна слова (као што су у сад. Буквару н. нр. на стр. 63.) не смеју се овде уносити; 5. хартија треба да буде од доброга квадитета, беда (збогдакшега распоз .авања сдова) и чврста (да се нецепадако); 6. књпга треба да буде тврдо повезана (те да не мора свакн ђак по две књиге куповаги, као сад), и да на корицама и на насдовном дисту буду згодне слике (због којнх ће дете књигу увиЈати и боље чувати). Ако се ова књига прими, онда треба позвати писца, да напише за учитеље кратко уаутство, како треба ноступати при предавањима по овом Буквару (а његова „Едементарна нпсменост" може и даље служпти као пространије, више теоретично унутство). Пита се још, шта ће бити с читанком за I. разред, према новом програму, — Ја мислим, да се она може и даље унотребљавати у том разреду. Ако је сувпше ведика, онда се може скратити ; а и пе морају се сви чланцп у школи читати (нарочито они, који су тежи). —

На послетку остаје још, да кажем нешто и о награди, коју треба писцу дати за ово дедо. Према чд. 5. закона о основним шкодама могу се у овима употребљавати „само оне књиге, које су нрописаним путем од мпнистра нросвете одобрене". Ако се, према томе, одобри овај Буквар, онда ће од њега имати велик приход онај, који га буде продавао (јер се сваке године више од 20.000 комада распрода). С тога је за државу врло корисно, да ово дело од нисца откуии. — С обзиром на ведику прођу ове књиге, с погдедом на труд, који је писац уложио и који ће још удожити, према мом нреддогу, у овај рад, и узимајући у рачун то, што откуп књиге важи за пет година, — ја бих преддожио, да се писцу за овај Буквар даде 1000 динара, ну с тим, да он буде дужан водити коректуру и бринути се о ваљаној изради ове књиге, Кому је познато, кодико други неки наши нисци књига за основне шкоде добивају за своје књиге, које они сами издају и продају, увидеће, да ова награда нпје претерана. Завршујући овим мој извештај о новом Буквару, модим Савет, да извини, што је овај извештај доста ошпиран. И ако сам противан онширним реФератима,морао сам овде о многеситниде напоменути, јер у ирвој дечјој књизи треба да буде