Prosvetni glasnik

718

наука и настапа

доста тешким. Хтео би у њој да прослави зору сиасења српства. Нешто има ицрногорских речи и облика, које у иапомеиама објашњује. Тако: употребљава у другом падежу мможине у именица, придева и заменица х, јер тако је чуо у Црној Гори, а „филолог нека суди и пресуди, а дотле га он пише ка' одобрено.» Интересно је тумачење: благош = благо по црногорски, а ближе к словенском благоже! Рожина му је црногорска, обична реч и значи: «рог за свећу примити» т. ј. лаж за истину веровати или неизвесност за извесност или лудост за мудрост. Најинтереснија му је наномена о санскриту, и откуд име Србин. „Санскрит језик, који се сматра српскоме, паче славенскоме језику како да је отац, што му је овај најподобнији, и што је онај свијем осталим језицима како најпрви источник А Сербиш у Вавилонији ријека, ђе се довиједа (приповиједа ?), да су Срби живјели негда, кад су из Остиндије изишли, од које да су и своје име получили : »Оанскрит откад породио счна, Славјан језик, првенца једина, Сви Славјани отка' с' Фале грбам, Србиш откад име дао Србам', Отпд Српство себе ј' овјенчало.« Ову је песму написао 13. септембра 1831. У Београду. 1833. «Пдвантл Цериогорска и Херцеговачка, собрана ЧубромЂ Чоиковићемг Церногорцемг Издана Јосифомђ МиловукомЂ. Часта перва. (Уо1к811ес1ег с!ег Моп1;епе§ппег ип(1 Негге^о^таег 8егђеп). У Будиму, у кр. Свеучилишта УнгарскогБ печатмн 1833. стр. 160. л 7 на 8-нм. 143 ј Са сликом Симином и рукописом Данила Степова Његоша, митрополита црногорскога. На првом је месту „садрж ове части", а за тим као од Миловука посвета преводиоцима наших народних песама: Баурингу, Весели. Герхарду, Гетеу, Гецу. Гриму, Копитару, Нордштерну Секачу, ТалФи, Фортису, Хердеру, Херлосону и Челаковском «за српскога призрење народца.» За овим је Исидора Стојановића песма — нохвалница — Сими, а у духу његову спевана у 143 ) Ст. Павловић, Н. Доба 87. број од пр. године помиње ово издање, али погрешно вели, да је без датума и места штампања. Мало за тим додаје: „како се видн из овах горе помевутих унотвора, међу њима нису: ,Српске народне песме под именом Чубра Чојковића (1833., 1837.).* Ово не стоји. Под овим натписом нису ни изишле Симине песме, већ под и.мепом П$ванније, —

Пешти 21. јулија 1833. Пре него што долазе кародне песме, Симино је «Посвештенћ свом Србинству", дајући младежи српској као дар ове песме да испуња груди, помиње, да је Србин, и ако је изгубио царство и многе цркве „преџамио", одржао : усрдије — сам вељи дух слоге —, веру њом није посрнуо — и четовање, лијући крв нештедимице и за суседе своје. — У овом зборнику, — који се, вели Вуловпћ, пе може поредити ни лепотом ни скупљачким послом с Вуковим зборницима, 1 ") али који ипак показује умешности , вештине доста, и чини ми се, да је после Вукове збирке најбољи, — има 3 1 песма народна; њима је стављао натписе сам по нахођењу, а лз поједине додавао и интересне и језичке и друге белешке. Да поменем неке. Објашњује реч кујунџија; у песми «дви' се силне војске састадоше" дви' (место дв'је се) доказује, да и други Срби, а не тек кршћани говоре: липо, дите ! Пише «отпадају копче о чакширах". јер се у брзом говору чује само о. Хербе а и бисаге — турске су му речи, али друга начињена од грчке. Казује, да еја (м. еда), занаго (= доиста), бачи (м. баци), дзценерал (између з и ц неки глас), упити (— словенско вопити), руку прихватити (= пољубити му је, паче ли поклонити му се) — јесу особине црногорске Помиње игру црногорску килојку'4 Вели, да је Никшић добио име од Никше, «давпога велможе српскога", и да је старије од Оногошт. Бележи, да не само Црногорке, већ и људи «иду над мрца погибша, те се изгребу по лицу и лелечу." Занимљивија и подужа му је напомена о Херацима. Ингересна су му објашњења појединих јунака или песама ; тако једне му је песме — тема: право и нелажно знаље (и противно) које укорењава врлину, и добавља мудрост, паче ли веру, и т. д.; друга му песма «доказује и уверава. да је турско хајдуштво и да се нигда посве на женско пријатељство чоек не ослања." Под Арапином види Мухамеда у једној песми, а врани његов коњ значи исплну, наглу. плаху власт и царство живота чуствености )> . Шарац му је опет „красновидносг", Марко „владац те, и као Краљевић. .. Слав је, и норазитељ најсилније силе Харапа!" — Ко у овим тумачењима не опажа утецај ондашњега тумачења народних песама ? Још и4 ) Годишаида II. .298.