Prosvetni glasnik

860

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСИЕТНОГ ОДВЕТА

светном Савету изнети своје мишљеве у овом обдпку: она је п овако са манама, непотпуна, неумнвена, без целине, без оне гвоздене, до најмањих ситнида нзведене досдедиости, боља од оне, по којој се данас предаје Адгебра. Ако Главнп Просветни Савет хоће да замени нешто рђаво нечим што је мадо боље од њега - а ја држим да тако треба да уради — онда нека ирими ово дело као уџбенпк; али ако је Главпом Просветном Савету стадо до тога, да нп дела средње врсте не трпп у школама, нека потражи какву добру страну Алгебру, па нека је даде каквом добром и савесном наставнику, ма и ппсцпма овога дела, да је преведу, па ће успех без сваке сумње п у овом нредмету бити бољи. 15. маја 1892. год. У Београду. Главном Просветном Савету на аоверсњу захвалан Др. Б. Гавриловић проФ. Вел. Школе. За овнм је прочитан реФерат г. Стевана Давидовића о истоме делу, који гласи: Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет позвао ме је да кажем своје мишљење о „Алгебри," коју су написали г. Сретен Ј. Стојковпћ и г. В. Дпмић, проФесори I. беогр. гпмназпје, п наменпли је као уџбеник школски за насгаву у гимпазијама и реалкама. Част ми је одазвати се томе иозиву, благодарећи Просветном Савету што мије поверио овај посао. И ако је стручна спрема самога наставника нрва погодба за успех у школској наставп, не може се порећи, да тај успех завнсп и од научних средстава, међу којгша заузима прво место и добар уџбенпк, којп треба да служп не само ученицпма ири попављању опога што је у школи предавано, него и самом наставнпку као основа за методично обрађпвање наставног материјала. Потреба, да уџбеник буде основа школској паставп, у толико је осетнија, што наставнпцпма — и ако нм се не може одрећи паучна спрема — често оскудева педагошка рутина. Ову оскудицу може да попуни еамо подесан уџбенпк, који треба да пзравна и разноликост насгаве у разним школама, која може потицати из разнпх узрока. Математичка насгава у нашпм гпмназијама и реалкама бпла је, до појаве ове нове „Алгебре", огранпчена на један једнни уџбеник, на „Адгебру" покојног Радована Пејпћа. бившег проФесора крагујевачке пшназије. Није ми намера да пишем овде

критику о тој Алгебрп, али морам потврдпти властптгш искуством, да је она због своје несистема тичности и другпх дпдактпчких мана неупотребљива; овако исI о мпшл ење влада у свимастручнпм круговима наставнпчким; а слушао сам, да је и сам пок. Пејић, предајући Алгебру у крагујевачкој гимназији, често иута одбацпвао свој уџбеппк и многе партије диктовао ученицима. Налазећи се у овако спромашнпм придикама, за нашу би шкодску књпжевност био свакп, иоле бољи уџбеник ведпка добит. Ну у толпко радоснпје морамо поздравпти појаву ове нове „Алгебре", што је њоме наша сиромашпа школска књпжевност обогаћена једним одлпчнпм уџбеником. Ја сам с велпкпм задовољством прочитао ову Алгебру још чим је света угледада, и благодаран сам Просветном Савету, што ми је дао прилпку да своје лепо мишљење о овој књизп кажем на овако надлежном месту. У овој Алгебри обухваћен је наставни материјал, прописан за IV. и У. разред гпмназија и реадака Ењига је подељена, сем „прпступа", на осам делова, и у њима се говорн о овим рачунским радњама: сабирању п одузпмању, множењу и дељењу, стеиеновању, кореновању и догарптмовању. Пошто су у приступу кратко и јасно деФпнисани појмови о количини, броју, алгебарским знацима, алгеоарским изразима, о изложепе важније аксиоме магематичке, прелазп се у 1. делу на сабпрање и одузимање. Како се код одузимања јављају негативни бројеви, нисци су, знајући да негатпвнп бројеви чнне извесну тешкоћу у настави и да нејаспи нојмови на овом месту могу да одведу ученика у давприпат погрешних закључака, обратидп у нарочптом одељку особпту пажњу правплном и природном појмању нуле п негатпвностп. Л.огпчне строгостп у математпцп не може бпти без јаснога појма о предзнацпма, идп кад пм се смисао одређује емппрпчкп по спољашпостп. Тај смисао потиче из једног основног појма, и кад је овде добро ноложепа основа, онда се може сдободно прпступити свпма алгебарским комбинацијама, без страха да ће се — нарочито код уображенпх броЈева — задутати у мистицизам. Негатпван Г >рој није нпшта друго, него апсолутан број, чпје би се једпнице пмаде одузеги, чпм би тај број ушао у какву рачунску комбинацију, ако би то допустила прпрода те рачунске везе. Битнп смисао негатпвнога броја нпје у томе, што је одузимање било пемогућно, него у томе што пзвршење назиаченог одушмања може у приликама да буде могућно. На апсолутном броју назначена је рачунска радња. која се има евентуално пзвршитн, и у томе је сва негатпвност.