Prosvetni glasnik

ЦРКВЕВИ И ШКОЛСКП ЛЕТОПИС 869

развићу, „вазаренства". А да бн се приправници за свештеепчки чпн упознали са учењем ове секте п да би као будући проповедннцн вере Христове могли са већпм успехом радити, намерни смо, да у споразуму са г. министром просвете издамо наредбу проФесорима црквене псторпје, да у цредавању свом обрате пажњу на постапак, учење п развиће ове секте, и да крптичким правцем докажу лажност учења преднаведене секте. Ово ћемо парочито урадити с тога, што и миогн од свештенпка, гле пма Назареиа, нису иознатп са правцем и радом ове секте. А незнајућп то, и пе мо;ке се са успехом протпву исте радпги. Имали смо преписку с г. мпнпстром и односпо католачких свештенпка, који хоће да су у Србпји јииспонари. Ми смо нзјавили да им се не дозволн мисионарство, него да само седе код своје цркве и у својој парохији врше чинодејства, а ван ове да немају права вршпти нпшта. Законом о преустројстну Богословије дао би се већи полет духовном образовању омладнне, створила би се већа интелигенција у свештенству, а тиме и јачи бедем противу онпх, којн безразложно нападају на нашу св. веру. А законом о плати свештепства, задовоЛ)Ила бн се нравда, јер би и свештеници као служител>и божјп и пастирп свога народа билп плаћени на онај начин, како се свп органи државни плаћају п тиме би им се створила прилика, да се са што више воље посвете својој пастирској служби, а иарочито проповеднииггву, које је код нашег свештенства врло слабо, ако не п заиемарено. Ну, не гледајући на Наше заузимање, оба горња питања остала су нерешена, а надамо се, да ће се идућој скупштпни поднетн на озаконење. Наду ову улива пам добро расположење Краљевске Владе према отачаственој цркви, као и израђенп пројекти законски о преустројству Богословпје, који је већ печатан и који има да се сада по пово прегледа у Сабору. Осим тога, учпнили смо корак код примаса румувске цркве, да строго забранн пограничном влашком свештенству, да прелази на обалу нашу и да држављанима српскпм врши поједпна свештенодејства. Ово смо учинили по достави Његовог Преосвештенства Епнскопа тимочког. Даље тражилп смо, да се и поднесене измене п допуне закона о цркв. властнма поднееу скупштини на озаконење. Измене ове послате су од стране Арх. Сабора још 1890 год. Тражењем, да се измене ове озаконе, хтелп смо, да се отклоне све оне празнипе законске и неправилности, које стварају сударе духовних судова са Архијерејпма својим. Да су ове измене озакоњене не би се дочекало, да једаи духовни суд, превнђајући права п положај Епископа у цркви, тралш, да се одбаци законско решење Архијереја свог, које носи на себи печат закона и канона. Како до данас предложене измене и допуне закона о цркв. властпма нису озакоњене, то смо предложили садањем г. министру просвете, да се образује једна комисија, која би учпиила општу ревизију закона о цркв. властима. Од стране наше

у ту комисију одредили смо: протојереја г. Милутпна Стокића, члана беогр. дух суда, г. Николу Божпћа, и професора Богословије, г. ЈеФрема Бојовића. Завршујући извештај Наш о раду Нашем, пзјављујемо: да Арх. Сабор пма врло много и много да ради, те да вппоград Господњн дође у напредпије стање, а нарочито, да се углед наших манастира и ка ^уђера подпгне на ону впспну, на којој су некада стајалп, и стање калуђера п манастира обезбеде од пронастп, као н огачаствено свештенство да буде задахнуто узвишенпм својнм позивом и да. га достојно и корисно за спасење повереног стада врши, те тпме узвпси свету српску цркву међу другпм правосланпим црквама, у част п славу драге нам Србпје н њепог благоверног Краља Алексапдра I.

ПР0ФЕС0РСКИ испити Положили су професороки испит — у години 1891. — ови приправници: 1. Жилпн ВељковиК, предавач крагујевачке гпмназије, нолагао је 7., 9. и 15. јануара проФесор. исипт пз ниже и виисе математикг. с наиртном ге метријом и из немачког језика, пред комисијом у којој су бпли: г. г. Дим. Нешић, председник; др. Богдан Гавриловић, Мил. Капетановнћ. Момч. Иванић н др Мнл. Јовановпћ, чланови. Домаћа тема за исиит била му је : „Теорпја полова и полара, као и поларно - рецнпрочнпх слпка". — По положеном исписту добио је оцену : једногласно добру. 2. Пстар М. ИлиК , предавач вел.-градишт. н. гпмп., полагао је 12., 14. и 15. Фебруара проФ испит из хемије са хемијском технологијом, минералогије са гсологијом и немачког језика. У испигвој су комиспји били: г. г. С. М. Лозанић, као председник; Ј. М. Жујовић, Ж. Поновић, Сава Урошевић н Ст. Предић — као члановп. ДомаЛа тема била му је: „Закон простих и умножених проиорција, и теорија атома и молекила". — Капдидат је добио оцену већпном гласова одличну. 3 Милан ДимитријевиК, предавач крагујевачке гимназпје, полагао је 19., 20. и 21. Фебруара проФ. пспит из ботанике. с физиологијом, зоологије и антроаологије с дијететиком, и немачког језика. У испитној су комисијп били: г. г. С. Вуловић, као председник; др. М. Јовановнћ-Батут, др. Ђ. П. Јовановић, С. Т. Јакшић и Ст. Предић — као чланови. ДомаКа тема била му је: „0 биљном ткању". Кандидат је добпо оцену једногласно добру. Драгољуб М. ПавловиИ, предавач зајечарске гимназије, полагао је 2, 3. н 4. маја проФесорски испит из отите историје с лгтературом, историјом сраског народа са земљоиисом и немачког језика. У нснптној су комисији били: гг. Мих. Валтровић, као нредседник; др. Љ. Недић, Љуб. Ковачевић, Мнлован Г. Маринковић и Ст. Ловчевпћ — као члапови. ДомаКа тема била му је : „Газлика између фрапцуске и енглеске револуције. Културнп развитак јевропског друштва пре енглеске револуције итд." Кандпдат је добпо оцену једногласно одличну-