Prosvetni glasnik

882

НАУКА И НАСТАВА

неоснованост. Кад је реч о усавршавању човекову, онда се може знати, на основу раније казанога, у чем се то огледа савршенство човеково, шта је то у човеку што се може и што треба развијати, па да се то савршенство достигне, којим путем треба ићи у томе развићу — а тако се исто може знати и шта све може бити од штете томе развићу. «Ако се сва васпитна радња окрене показаноме циљу, вели Шрадер, она се мора, разуме се, разделити, ирема човечијим потребама, на неколико облика, само што ни један од ових облика не може имати веће право него ли други, они се, шта више, морају међусобно допуњавати и сваки према својим средствима потпомагати постављени задатак. На тај начин нестаје супротност између васпитања и наставе или, друкчије казано, између Формалнога и реалнога духовнога образовања и лако се увиђа, да ! једно може имати утицаја тек помоћу другога. Противност међу васиитањем и наставом могла би имати места само у том случају, да је остало у снази пређашње психолошко учење о множини различних моћи или сила, које управљају духовним животом. Ово учење, по себи већ несмислено, онемогућило би свако право духовно образовање и могло би повести, кад би његова примена у васпитању била у опште могућна, само присвајању извесних способности. Ову њину супротност искључују, међу тим, и принцип јединства духовнога и једноставна садржина васпитнога садржаја. Свакоме се материјалу за образовање и васпитање цени вредност према идејама, које. су у њему", а у идеји се, вели Шрадер мало даље у истом делу, удружују појам, идеал и добро, у њој се мешају, дакле, створови ума, маште и морала, те ова идејна хармонија одговара унутрашњем задовољству и свесној поузданости коју пружа знање 1 ). Показујући раније штетне носледице, које произађоше отуда, што се моралном васпитању није поклањала пажња достојна његове вредности и значаја, ми смо тим самим показали и место, које му треба дати у школском образовању. Изложивши психолошке основе, на којима треба да се заснива образовање, ми смо само јаче утврдили ту раније наглашавану мисао, за чију ') Шрадер, ор. сИ., стр. 2-3, 22.

правилност јамче сви модерни педагози, па и познати Шрадер, кога смо до сада често помињали, користећи се његовим мислима и начелима. Из свега је овога очигледно, тако се бар нама чини, да образовање у школи не може бити без васпитања, ако се правилно схваћа смисао поука, што нам их пружа психологија, потпомогнута резултатима испитивања закона о еволуцији. Покрај јединства запаженога, као што видесмо, у духовној радљивости човековој, опет у њој влада разноврсност у облицима; та је разноврсност неопходна погодба развића духовнога, свеснога живота, само не треба никад, кад је реч о образовању, губити из вида јединство, из којега она потиче и које јој управо и даје смисао. «Као што је ово јединство, теоријски схваћено, неопходна и главна погодба, од које поглавито и зависи развиће човекова духа, тако се исто оно мора имати на уму при примени, као неопходни и последњи захгев образовања; то значи, образовање треба да посвети сву снагу свога утицаја успостављању овога јединства у разбијеној и растројеној природи човековој. Свако умно образовање, које је производ учења наука, треба да не заборавља то, што га морално оправдава ; свако развиће воље и осећања треба да се осветљује и утврђује умом; свакоме су створу човекове маште судије о његовој умесности и вредности према облику и садржини јасност ума и чистота моралне воље. То исто вреди и за садржину образовања".... Све ове истине и начела истичу из психолошких особина духа човека и то им баш даје вредност и поузданост. С тога се баш у наше дане све то више чују гласови противу надмоћности, која се давала и даје у школском образовању умном васпитању. „Велика је наша погрешка у образовању, тако се мени чини, вели Џон Либок, сувишно поштовање науке, која се учи из књига и граматика, бркање појмова, настава и образоваше. Ми обраћамо главну пажњу раду памћења у место да култивишемо дух м и с тога је, говори на другом месту, «образовање често мрско омладини, која прекида са њим, чим напусти школу, а њему је баш потребно, да би било од њега плода, да га младић не само усвоји за време школовања, него да се о њему