Prosvetni glasnik

писма из петрограда

905

мињући још тачније у последњој цара Виљема и силног још оида канцлера Бисмарка. Отворих Јџбеник географије — вели даље пнсац —и румен стида покри ми лице. У бергдорфској школи учили су ученици по иностраним германскнм лздањима геограФије: „ТЈеМасЈеп ги етет теШосИвсћеп ХЈп^егисМ 111 <1ег Оео^гарМе Шг Виг§егзсћи1еп, а „К1е1пе бсћи^еодтарћје«. Тим издањима, као што видех доцнпје, служили су се и у другим школама. Као берлпнска издања, разуме се, да прво место уступаху својој отаџбнни, задржавајући на њој сву пажњу читаочеву и поткупљујући уображење му одушевљеним речима о својој земљи, о слави немачког оружја и величшш германске народности. Русији је посвећено једно три стране на крају прегледа европских држава, а на 30 — 35 страна говори се о свима немачкнм најмањнм и највећим државама. в Б1е <1еи1;8сће Вргасће ићегМШ а]1е веиегеп 8ргасћеп ап КетМћит, КгаП ипс! В1姫аткеИ", нроповедају тп уџбеницп; „сИе (ЈеМзсће 1ега1иг ^ећбгк ги <1еп аиз^егејсћпе^з^еп КИега(:игеп аПег 2еИеп ипс1 Уб1кег: сПе аиво-егешћпеШеп Ое1ећг1еп ип(3 КипзИег »ећбгеп с!ег с1еи1нсћеп КаИоп ап. Оговзе ЕгГтсЈипдчзп зтс! уоп БеМзсћеп »етасћг л\ог(1еп (< . .. Даље уџбеннк снабдева Немце свнма савршенствпма Физичке, духовпе и моралне природе човечје. Прелазећц пак Русима, у колико је место допуштало, ,,ЕеИ;Гас1еп а износи на видик овз, ирекрасна својства Руса: „ 1 т аП^ететеп з(;ећеп сћс Киазеп посћ аи! еЈпег шесЈп^еп ВПскт^зз^иГе, з1пс1 ип\\'1з8епс1, аћег§1аи1з18сћ, (1ет Тгипке ег§ећеп/ ( и ако додаје, да су „^езсМск! хит Масћаћтеп Ггетс1ег Кипз! ипсЗ Зргасће, еЈпГасћ 1п Јћгег Кећепзл\е1зе нп(1 ГарГег Јт Кпе^е«..,. Евронска Русија, по учењу „Шете Зсћи^еодтарћ^е®, дели се на 68 губерниЈа, које улазе у територију разних историјсвих самосталних делова јој; нрво место у набрајању заузима Ингерманландија, па балтичке провинције и Финландија; за тим долазе такве чудновате територијадне јединице, као земља донских Козака, а по „ВеИГас^еп-у" Северни Кавказ и Источна Русија или царство Казанско и Астраханско. Азијској Русији поклонилаје «8сћи1^еодтарМе« ни мање ни више, него шест полуре.дића, а по „КеПГа^еп-у" већи део руске средњз Азије сачињавају независна ханства. Можете замислити, какве жалосне појмове о Русији нзносе ученнци из таких уџбеника, па још по предавању учитеља, који су такође из њих учили, н какве се мисли о Русији рађају у колонијекој глави натученој Гермаиијом. — Је ли државии инспектор народних школа видео те уџбенике? просветни гласник 1892.

— Разуме се. Пре три године био је код нас на испиту. „Осетих, како сам туђ тој деци, и она мени, свршује писац сво! подлистак. Тај осећај пробудио је у мепи стид — стидео сам се себе, што уђох у тај туђ свет, нарушив му мир; стидео сам се за нас Русе, што до сад не хтедосмо или не умесмо сродити ту школу с нашом; ну тај мој стид прелазио је у осећај једа на школу, на вође јој и на старце колонисте, који већ сто година, од кад су руски држављани, па увек и мисле и живе својим немачким умом, не појимајући и не желећи знати, шта им је Русија и шта су они њој. Са осећајем унутрашње горчине, увређен у души, устадох, опростих се са школом, и убрзаним корацима изидох на поље. к Ето. како се васпптава.ју Немци у Русији, на очиглед влади, чак под њеном инспекцијом. За шеснаест годпна пастор је научио шеснаест речи руских; од 300 деце четворо ризуме језик своје руске отаџбине; рускп је необлигатан предмет, на који иде ко хоће; на руској земљи уче децу у школи, како су „Руси народ сујеверан и »с1ет Тгипке еггећеп.* Из тих ученика треба да изиђу будући грађани, који ће љубити Руоију ! Чудновато! Октобра 1892. год. Радован Кошутић.

писмо из москве. 29. октобра ове год. имала је први састанак свој „Славлнскаа КомиссЈа Императорскаго Археологическаго 06ш,ества". Добив приступа и на тај први састанак и на састанак од 17. о. м., и упознав се изближе са задатком „Словенске Комисије", држим да ће вредно бити рећи коју о њој, као о једном новом огњишту словенске науке. Ко изближе зна неуморни и обилати рад Археолошког Друштва за првих му двадесет и пет година трајања његова, до 1890. г., не ће посумњати да ће и нова комисија, установљепа као и »Источна Комисија* у Археолошком Друштву, у приликама, каке су за рад у једној Москви, свој задатак вршити као што треба. Славни оснивач друштва, први доживотни председник граФ Алексије Сергпјевић Уваров, дао је са својим многим сурадницима, иајбољим снагама руске историске и археолошке науке, Археолошком Друштву чврсту основу, необичну енергију, да ћеи „СловенскаКомисија" само вршећи свој задатак, угледајући се на Археолошко Друштво, постићи велики наиредак и послужити на добро. За нас је така научна установа од голема значења, по што се у московским библиотекама и музејима чува необично много српских старина, јер ће се свакако у раду »Словенске Комисије" умети оценити то обиље и послужиги за сваковрсне на-

116