Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

позлаћен у стилу рококо. Дарске су двери од масивног сребра, провпдне. Иконостас је раздељен у пет бојева којп иду до свода; прва два архитектонична, а остала три испуњена пконама окованим у сребру и злату, а неке и драгпм камењем украшене, нарочито средња икона Успеније Богоматере 1 ), којој свет долази да се покдони из целе Русије. ГГредање вели даје ова икона чудотворна, да су је, у једанаестом веку, донеди на поклои Л.аври, неки калуђери грчки, који су је п сами добили чудотворнпм начином па приказ браству при свом одласку у Кијево. Пред овом иконом гори непрестано кандило са десет светњака за усиомену на избављење Русије од упада „двадесеторих аарода" (1812 год.). Света је трпеза обложена масивним позлаћеним сребром Над њом се диже и велики крст од сребра позлаћен, нреко 20 килогр. тежак и истоветна дарохранилипда над постољем од црвеног мрамора, украшеног са дванаест ахатских ступчића. Између осталих светиња храма ваља ми напоменутп још ћивот иреподобпог Теодосија, првог манастирског нгумана, мошти св. Мпхаила, првог руског митронолита, прст архиђакона СтеФана, првог хришћаиског мученика итд. Цркве су у Руеији у оиште богато украшене. Често посматрач не зна чему впше да се диви, да лп старинској светињи, да ли вештини израде, или изобиљу сребра, злата и драгог камења. Али кад добије приступ у какву манастирску или саборску ризницу, онда тек не може да се довољно надиви оном раскошном богаству, што иде у милијуне, које се у каквој ћелији као закопано под земљом крпје. Ризница ове Љшре не спада, међу тим, у најбогатије у Русији, пошто је она више пута харана при непријатељским упадима и најзад грозно страдала од пожара пре 170 година. Па ипак нагомилано у њој благо превазилази свако очекивање. Тек ту може да се оцени достојно она вештина, коју су Руси од искони постигли у цпзелацији, чакањењу, Филиграну и емаљирању, у везовима златном и сребрном жицом, бисером и драгим камењем, да често не може човек да процени шта ли више вреди, израда или злато. Рпзиица Л.авре подељена је на многе групе по једнолпкости нредмета. У једној групи н. пр. налази се осамнаест ручннх крстова сваковрсне израде, емаљирање Филиграности, украшени свакојаким драгим камењем, сви од сухога злата. Најмањи је тежак једап, а има их који су по неколико килограма тешки. У другој једној групи има педесет и четири путира, што су онако вештачки израђени и драгим камењем украшени као и крстови, сви од сухог злата, по три и четири килограма тешки, У трећој групи н. пр. десет митара, у четвртој тридесет и пет панагија, п једне и друге везене златом бисером и драгим камењем украшене. Даље у једној групи има двадесет и девет попрсних крстова; у другој опет педесет и четири јеванђеља, међу којима два рукописна, сва сребром ии сухим златом окована и драгим камењем украшена. Једна крстионица о/ масивног сребра, пуна алегорпјских Фигура са четири кита, као подножје, преко пет 1 ) Људн цене драго иаиење ове иконе на два маднјуна рубаља!! ИИ ВВОГРАДА У ПЕТРОГРАД

пуда тешка, управо цепту! По Фиокама једног долапа размештено је шакама разног драгог камења, највише бриљаната п бпсера које чека намену. Међу овим предметима налази се и по који примерак историјске вредности, као ноклони Мазеппне мајке, Петра Великога, жезло убојнога маршала Румјанцова — Задунавског, од злата, драгим камењем украшено. При уласку кроз главне двери у Л.авру, које су изнутра п с поља исписане Фрескама, које представљају битпе моменте из жпвота светаца, приметих неколико побожника, ко.јц се пре уласка кршћаху и клањаху. .а неки на коленима пужаху — све као у Риму уз високе степенице, које воде у цркву названу «Ага СоеН" — Сад кад видех удобност, величанство и ово неоцењиво благо манастирско, мишљах у себи и нехотице, чему ли се толико клањаху они побожнпци, па запитах смело калуђера за правп узрок толпког поштовања. Он ми одговори једном једином речју „Пешчере." Па молпм вас, оче, покажите ми „Пешчере" ! Добри калуђер испрати ме преко паркадоједне дашчане галерије, кроз коју се, као кроз неки тамник (тунел) силази нпз безбројне степенице до подножја брда. Тамо, рече мн, има другп калуђер, који ће вам „Пешчере" показати. По боку дњепарских брда око Кијева има више пећина које је нрирода сама изрпла, а неке и човечја рука у шљункастом камену разрила и дотерала. Оне ве беху јамачно иикад пусте. Зверовп најпре, за њпка дотле још дпвљи човек, а у доба хришћанства пустиници, провођаху у њима свој живот. Први који је ту почео да проводи пустпнички живот беше калуђер Ангонпје, пореклом Рус, који се беше покалуђерио у Светој Гори. Кад његова побожност разгласи на далеко и на широко његово име, стадоше долазити к њему нови пустпњаци, у све већем броју. Једни остављаху своје богаство и раскоши кијевске, други се одрицаху војне славе или блеска престола, — трећп беху гробари и простп људп, које је побожност узвисила. Неки би ископали себи раку у стени нећпнској, па би у њој проводили жпвот у молитвама; другн, истесавши ћелију, живео би у њој о корењу и води, лишавајући своје тело сваке удобностп и насладе; има их који су се живи озидали, оставпвшп рупу колико да дишу и да водом и корењем, које би му пустинички друг пружио, утоли по каткад љуту жеђ и глад — док не би у том живом гробу своју душу испустили. Кадпосташе многобројни, стадоше отварати нове ходнпке, везивати зјала међу собом тако, да су пећине још и данас прави лавирпнат. Уз пустињаке створило се и братство са црквом и ће.шјама над иећинама, које је и само проводило време у побожним молитвама и старало се за подземну браћу. Јарослав велики поклони 1062. год. оком братству Врестово Брдо, онда још шумом обрасло, и сазида им цркву и манастир, као што хронике причају, у најраскошнпјем византнском стилу. Доцније, у тешким данима, у данима пскушења, кад Батијеве хорде павалпше на Кијево, браћа заклонише даскама ћелије и раке, насуше песком ходникеда бн спасли од оскврњења земне осгатке својих давно несгалих узора. Тако нева