Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

кћерчица иде у каљавим чарапама и обући блатом улепљеној, косе разбарушсне, и у оделу без оковратника п без рукава! То се не слаже ни с реченом похвалом ваљанога наставника, пи с оппсом жене му, вредне домаћице : учитељ је дужан више пазити на чистоту своје шкоде и своје деце; мати пак не сме донуптти да јој деца иду пеокрпљена п неочешљана. Писац је хтео да прикаже сиротињу. па је изнео аљкавост! — Доста је натегнутости и на оним местима, где писац пстиче велику тврдоћу главнога Јунака и немоћ сестре му, да сиротињп иомогне. После два три слаба, најнре повољна, а за тим неиовољна, огледа она се уклања и живи у кући као прост аутомат. — Неприроднп су, најпосле, и необјашњиви многи иоступци и необична резоновања малога Саше (Бориног сестрића) при крају прииоветке.... II И према овом што је довде речено моглп бисмо изрећи своју пресуду о књизи коју прегледасмо. Али, једно с тога, што често и најбоља књига из туђе књижевности може бити за нас р{>ава, ако јој превод није добар; друго с тога, што је за одлуку Гл. Пр. Савета потребна и оцена иреводилачкога посла; и треће с тога, што умесне исправке и напомене о преводу и језику већ штампаног списа (јер је сваком приступачан) могу бити за иоуку не само једном писцу или преводиоцу његовом, но и другима који би хтели преводити и писати: — слободни смо проговорити коју реч више о ареводу и језику у књизи „Богатство и— срећа". Превод је, може се рећи, у главном добар, и ако је на више места изишао доста слободан, што се, у осталом, у списима ове врсте не може ни сматрати баш као погрешка. Шта више, умерена слобода, само кад је мисао пишчева свуда сачувана, може бити за нохвалу, јер удружена с лепогом и иравилношћу језика на који се преводи — показуЈе добро познавање и једнога и другога језика. И баш се по тој слободи, с једие, и по оној буквалности, с друге стране, може познати добар преводилац: незналица је или сувише слободан или роиски преводи реч по реч. А колико је тешко у том погодити прави пут. биће иознато сваком оном, који је пресађивао на наше земљиште буди што из лепе књижевности туђинске, особито које словенске и ноименце руске, у чијем нас језику поједине речи, па и цели реченични склопови^ лако могу завести и увалити у погрешке противу чистоте српскога језика. Слободније превођење у књизп коју оцењуЈемо било је, најпосле, на по неким .честима нотребно и због особите публике (омла-

дпне), којој јн превод намењен и којој све посебпе прплике рускога живота ие могу бити познате. Али се — покрај свих добрих страна ипревода и језика у „Вог. и Ср." — не може казатп нп да је баш свако место у књизи како треба преведено, ни да јој је српски језик у свем чист п иравилан. Има погрешака п једне п друге врсте, а не би требало да буде ннкаквих, кад се књпгл намењује за обдаривање одличних ученнка и нудн министарству за откуп. С тога ћемо поменути: а.) Места, нетачно или незгодно и недовољни јасно иреведена: „Олл пер в ал очнуласв" =- „Одга се на један пут трже" (стр. 10.); — „ ...гд г 1з п ожи л ал, худош,авал женш,ина....хлоиотала около печки" = .у којој стара сувоњава жена.... журила поред огњишта" (ЈШ.); — „И ти туда не шллтвсл, баловница!" — „И ти сп се тамо вуцарала, 1 ) балавице!" (стр. 11.); — „....но ихт> останавливалв. . окрикг матера" = „ ...али их је мати прекидала . . псовком 1 ) (стр. 13.);— „...заговорилт> н астав ит е л в ннмт> голосом" =„...настави он истим 2 ) гласом" (стр. 75.); — „... н4е колвко сашенв дров'в" = „....неколико метара дрва" (стр. 130.); — „КакЂ вншла волл 3 ), всћ бнвш1е дворовне иоразошлисв" = „Кад оно бисмо отцу штеип. све се слуге разпђоше којп куд" (стр 163.): — „ . .нопроси-ка тн братца своего" = „..замоли ти, жими, твога бају" (стр. 179.); — „...но тн, какт> кажетсл, не полвзуешвсн свопм-в богатстномг" = „... но и ти се, бар ио изгледу. не корпстиш својим богатством" (стр. 1ћ7.); — „ ...внслушадЂ предположенјл Тани о томђ , какт> она будетт> ухаживатв за кукдои" = „....сдушао је Тањина предавања односно тога. како ће да негује своју лутку" (стр 240 ); — „Нћтв лишнаго илатвн, не сбережено конћнки на чернии денв" = „Немају нзлишаих хаљина, немају ниједне наре сачуване за црне дане" (стр. 251.) ; б.) Недоследности у прилагођивању руског изворника приликама нашега живота и језика: преводилица је, истина, руске рубље свуда претварада у динаре, а врсте у километре, па п иека руска имена догонила да личе на српска (Јерина место Ирина, Борисав [требало бп Борислав] и Бора м. Борис, Анчпца м. Ања, Соја м. Соња), — адн онда 1 ) Ове ошгрије ва сриским иск.азане речи из матернних уста уз,|Ок су, шго ним ова жена у сркском преводу излази набуситија него што је у руском изворнику. Томе је сдично и оно, где прев. речениду „Непривнчнан работа ц^лаго днл страшно утомлала его" преводи речима: »Није био навикнут да ради по вас дан, па ј е с тога осећао јак умор« |стр. 24.). 2 ) Не може бити истим, јер се пре тога смејао. 3 ) Ово зндчи осдобођеље руских мужика.