Prosvetni glasnik

стану не сме бити већи од 15, а кад је толики број, онда морају имати и једнога васпитача. кога одређује, са одобрењем длректоровим, ималац стана. После овога се прописују правила о дужностима и понашању ученика у тим становима, која су доста строга. Као пример да наведемо само § 57, у коме се наређује: «У сваком се стану мора налазити нумерисани записник са печатом инспекторовим. У овај записник васпитач или редар записују, кад је који од ученика био влн стана, кад није могао бити на часу у школи и за што. а тако исто се ту записују и иреступи ученички, ако би их било у току дана. У овај се записник бележе даље све примедбе г. г. посетилаца, наредбе директора, наставника, разредних старешина и казне, којима се подвргавају ученици за иреступе у стану в . Као што се види, све је ово строго и готово војнички строго. Сваки од ових станова има и нарочитога надзорника у лицу наставника, кога одреди проФесорски савет из броја оних, који не држе овакве стаиове. Лекар гимназијски је дужан посећивати што је могућно чешће ове станове и јављати директору о свему, што нађе за нотребно наредити. Најближи пак надзор над ученицима и старање о извршењу свију ових проииса и наредаба врши васпитач а, ако њега нема, редари, који се бирају између старијих и одличних по учењу и владању ученика. Ове редаре утврђује проФесорски савет и они се. ако су сиромашнији, или са свим ослобођавају плаћања за стан и храну. или им се оно умањује. Мисао о овим и овако уређеним становима, начелно схваћеча, по нашем је мишљењу добра; начин пак како се она у појединосгима изводи, зависи у многоме од друштвених прилика, схваћања надлежних чинилаца и њихових захтева. Овим се објашњују они иодробни прописи, од којих смо најважније поменули, а нреко других прешли ћутке, јер некако необични изгледају нама, који смо привикли другоме реду, обичајима и — појмовима. Проиисима овога одељка завршују се ова „правила за ученике гимназија«. Не смећући с ума наше средњо-школске прилике, ми смо, излажући садржину ових правила, истакли неке прописе, који су нам се учинили згодни за карактеристику њи-

хову. Ако се за мерило вредности ових прописа узме поменути већ идеални циљ васпитања, оличен у Спаситељевим речима : «Будите савршени, као што је савршен и Отац ваш небесни» — онда нам се чини, да многи од ових прописа ие би могли издржати критику. Покрај строгости, често пута сувишне, и она претерана подробност овихпрописа, којаје, истина, добра сведоџба о оправданој жељи њихових твораца, да помогну послу заспитавања, није у исто доба и сведоџба, да су како ваља похођени путови, који воде ономе главном циљу васгштања. Ми смо ранпје довољно јасно показали, које су, по нашем мишљењу, чиниоци моралне педагогије, те с тога и не увиђамо потребу, да се овде бавимо критиком ових правила. Како је то противно и нашој истакнутој намери, то ћемо, ради потпуности, изнети мишљење познатогарускога педагога Стојунина о овим правилима, који се у својој оцени потпуно слаже са Павловим (у чланку о гимназијама, штампаном у ( (РусБ и бр. 12). «Гимназијска су правила, вели Павлов, пуна од почетка до краја ситничарскога подозрења и до немогућностп доведене подробности. Прописује се разредним старешинама, да прегледају и испнта ЈУ ученике кад долазе у школу, да не би доносили са собом потребне или штетне ствари, да надгледају како сс владају у слободно врехме, и на улици и у кући Проиисује се родитељима учениковим, да истога дана известе управу иисмено, ако је болестан, јер ће се иначе одсуство сматрати као самовољно, а болест као измишљено извињоње ; прописују се многоструке мере, да деца не би сакривала од родитеља или да не би преправљали записке, које ученици забележе у њихове књижице. Проиисује се мало не и духовно расиоложење, у којем треба да се налазе деца. Усвојено за основу, начело неповерења развија се и даље: не подозрева се само на децу, него се то гходозрење иреноси и на старије, на родитеље, наставнике и васпитаче. Установљавасе надзор над надзорницима, издају се упутства за оне којп треба да упућују. И шта се тиме добива? На жалост, са свим иротивно ономе, што се хгело и желело добити. Неповерење наставника према ученицима, управитеља премапотчињенима изазива неповерење ученика према наставницима, потчињених према