Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

вама и по разним методама. Ту је показано како се своди измерена тежива тела у ваздуху на његову праву тежпну у безваздушном иростору. У гдавп 10-тој и последњој овога одељка, изложени су закони равнотеже код ваздушних тела. После основних својстава гласова, прелази се на притисак атмосФерског ваздуха, и описују се барометри: Фортенов, Геј Ллсаков и Вил-Фисов, као справе којима се тај притисак мерн. Показано је: како висина живиног стуба у барометара зависи од температуре, а како опет од надморске висине места. Изведено је свођење атмосФерског прптиска на апсолутну меру, а оппсан је и метални барометар или анеронд. Из важнога Мариотова закона изведене су појединости и аоказана је његова корисност у примени. Ово је у главноме садржина ове ирве свеске. Материјал је добро изабран, обрађен и систематски сређен. Уз јасан текст и тачно математпчко Формулисање главних закона, иду млогобројне брижљиво израђене слике, које разумевању млого доприносе. Моје је мишљење да Је ова прва свеска врло добра. Еакве ће битп остале свеске, које ће у себи садржатп остала четири главна дела Физике, у напред се не може казати, и ако бисмо се, према овој готовој, могли доброме надаги. Према величини прве свеске, и броју и важности осталих неизрађених делова, биће целокупно дело волуминозно; а то би се могло избећи, кад би писац у свима мање важним партијама био краћи. Ред је, да писац наведе изворе, којима се при писању научног дела служи. С одличним ноштовањем К. Алковић, ректор и проФ. вел. школе. Слажем се потпуно са мишљењем г. Алковића Ђ. Милијашевић директор III. б. гимназије За овпм је прочитан о овоме делу и реФерат г. Ђ. Станојевића, који гласи: Ексиериментална физика — Свеска прва: Општп увод и Механика. Написао проФ. Ђорђе П. РокниЛ. Прошло је четрдесет година, од како се у српској књижевности није јавила у појединостима обрађена Физика ни за нашу школску, нити какву другу потребу. Јер од онога доба, од како је на свет изашла Физика пок. Вука Маринковића, српски су Физичари писали ориђпналне књпге махом малога обима, намењене почетницима и првој настави из Физике. И после тако дуге паузе, јавља се г. Рокнић да изда Физику, која, судећи по овом делу,

који је упутио Просветном Савету, треба да буде, ако не већих, а оно истих димензија као и Маринковићева Физика. Маринковићева Физика давно је већ ушла у антикварност и ми данас немамо свестрано и опшпрно обрађене Физике, која би потекла из српског пера и бпла на висини сувремене науке. Нећу да се упуштам сада у разматрање узрока томе; ја се надам да ће мп се указати друга, згоднија прилика за студију тога, по српску науку важнога, пптања. Констатујући само горњи Факат, хоћу да нагласим, да је таква књига потребна и нашој школи н нашој лигератури, п да би дело г. Рокнића испунило веома осетну празнпну у нашој иначе веома оскудној научној књижевности. Г. Рокнић није предао целу Физику на оцену, него само један део њен, од прплике само прву петину целокупне књиге. Па како се из поднесеног механичког дела, који још није права Физика, не може донети суд како ће се започети посао довршити, ја сам био мишљења да се овај део врати писцу, док цео рукопис не доврши. Ну како је Просветни Савет хтео да зна вредност и само тог једног поднесеног дела, то сам слободан изнети пред Пр. Савет поједина места из рукописа, која ће најбоље илустровати вредност његову. Одмах, на први поглед, впди се, да је г. Рокнић ђак модерне школе Физичке, да тежи, у осталом сасвим умесно, да кроз овај део свога рукониса проведе принцип о консервацији или похрани енергије и да на том принципу изведе целокупну грађу, која спада у обим Физике. Из тог је узрока он одмах, у самом уводу, у најкраћим потезима довео читаоце до појма о енергији као и о великом принципу о консервацији енергије, који принцип све више заузима места у природним наукама. У свему се томе поступак г. Рокнића мора одобрити. Али чисто пе може човек да верује својим очима кад прочита став о консервацији енергије, како га схваћа г. Рокнић, кад види како ни он сам није на чисто са великим значајем тога принципа, кад га је могао онако непотпуно изнети пред своје читаоце. Без даљега говора о тој ствари ја ћу да наведем место из рукописа у коме је тај прпнцип изнесен. На стр. 53 рукописа стоји: „После ових претходних напомена вратићемо се сада на аринциа о одржавању енергије. Овај се принцип може популарно да пскаже речима: никакав се рад не иоништава". Овако како је исказан став о консервацији енергије само је у пола тачан. Истинита је изнесена половина „да се никакав рад не иоништава', али је исто тако пстинита, исто тако важнаи она