Prosvetni glasnik

ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС

кацију ни правидну везу пзмеђу себе, и ако између њих не постоји растојање негде мадо нешто впше од пода сахата, а по негде и по 20 или 10 минута; па ипак због тога, што нису пданпне и кршеви пробијени, моради су обидазпти око пданине у путовању к манастиру по читава 3 часа, као што јо то горе поменуто. Иди због тога, што нема и нису начпњени мостови преко Мораве, па прекидају међу собом сваку везу за седам и осам месеци, п ако се међу собом могу посведневно на према себе разговаратп; или, ако је потреба захтевада, да се и састану у манастпру и помогну што један другом, моралп су тражпти мост преко Чачка или Пожеге и за то најмање 6 часова путовати. Званични је наш рад захтевао, да иређемо преко Мораве п обиђемо маиастире на левој обалп : Благовештење, Преображење, Никоље и Јовање. За прелазак преко Мораве пстина има неких малих чамаца, ади се у њима може превести само кад је најмања вода са слабим таласима и кад не ваља крље, но опет са највећом опасношћу. Ми смо у почетку јуна месеца дуго чекали, е да би легла вода, па да нређемо у манастпр Благовештење. И на послетку, решисмо се сићи до бања, па и ту прећи на деву обаду, п ако није бида вода дегда, колико би требало, па бар колико било, да се може сдободније превести. Али када смо сишли у бању п внделп онако мали један чунић, из каквих се обично домаћаживпна храни, или боље рећи, мало издубљена једна греда, која једва ли има и два метра дужине, а ширине тек ако буде за две стопе; и кад је била овако мутна и са веома снажним таласима вода, хтели смо се вратити одмах; но ипак то пе могосмо учинити, кад су нас посетиоци бања толико очекивали, па са весељем и прангијама дочекади и с једне и с друге стране Мораве. У корито — чамац метнута је једна мала сеоска са три ногара столичица и наређено нам је, да седнемо и с једне и с друге стране, да се рукама држимо за корпто, а и право да седимо, јер иначе, ма на коју страну ако се нагнемо, изгубиће се равногежа, и корито ће се преврнути. С нама је ушао у корито и пгуман сретењски. И доиста, кад смо били на по реке, где су јачи тадаси, како смо се држали за корито рукама, вода с горње стране, не само што дохвати до прстију, већ поче и преко руку и у корито по мало да предази. Игуман се крстио и нас саветовао, да не гдедамо у воду, већ у планииу. Ми смо га за то слушали, али ми нисмо смеди пуштати корито ни с једном руком, као што је то могао он с десном руком чинити. Оваква наша ризична решљивост ннкако није била умесна.

Поменуте манастире на левој обади Мораве преградиди су непроходни кршеви. Од Благовештења до Преображења иде се планином преко кршева за три четврти часа, а да се просече један камен од 50 метара дужине, не би имало внше од 10 минута растојања између та два манастира. Од ова пак два манастира до Никоља, требало би обићи цео Каблар, што чинп пут око 3 часа. А кад бн се између ових мапастира пробио крш, стигло би се за 20 минута, као што сада, кад је мала вода, који су сдободни и знају плпвати, стигну с овом малом поменутом чуницом за четврт часа до Никоља. Од манастира Никоља до Јовања има пут и стиже се за четврт часа. Но могао би бити п ближи пут, јер Јовање и његово цело имање окружава Морава и изгдеда као неки подуострвчић. Исто тако, и према самом манастпру Никољу, његово велико и богато имање окружено је готово Моравом, а лежи према самом имању јовањском, па када би се начинио мост од манастира Ннкоља на његово пмање, а с овог пак имања да се подигне мост на имање манастира Јовања, то би онда пред самим вратима манастира била два добра и богата имања, а и манастир Јовање био би у најближој вези, као какав метох са манастиром Никољем. XI. Пе^ине на левој обали Мораве и штеточиње, које чине штету на десној обали, За време нашег бављења овде у манастиру Сретењу, догодила су се три величанствена призора од грабљивих тица. Како манастир лежи усред планине размерно између Мораве и овчарског врха, а спрам самог Овчара и манасгира на левој обалп Мораве уздигда се нланина Кабдар, мадо мањи од Овчара. Каблар је природом подигнут и саливен већим дедом од сталног једиог камена, и само по негде има по њему шуме, — а има иак по њему огромних самотворних пећина, које до сада нису ни од кога описане ни испитане. Колико је тих самотворних пећина, колика је тамо ширина, дубина п у опште цространство, то још нико до данас не зна. Но ове су бездне тако рећи пуне орлова свакојаке врсте: и малнх и великпх, као што кажу, има их стари још од Косова, који су после катастрОФе ишли тамо на ту пространу и дубоку косовску гробницу срнске сдободе, да и они ожаде нашу царевину. Ади они су тако велики, снажни и грабљиви, да у манастиру Сретењу морају дачувају своју омању животињу, иначе би је овп суседи нрене ли у иоје нЉше. — Једног дана нред нама мад