Prosvetni glasnik

ГРЧКА ДРЖАВА

117

Фшшје. У њој су биле, у сред. веку, знатне вароши, на северу Аморион, на истоку Иконион, и на западу Акроинон. Западво од Анатолије дежала је Тракисија, која је обухватала малу Фригију, Л.идију и део Карије. Код Милета додиривала је једним малим делом море, а у н>ој су биле знатне вароши Јераполис, Лаодикија, Колосе или Хонс. Западно од тракнсијске теме лежала је тема Самос, која је обухватала осим острва, од кога је добила име наспрамно приморје од Ефеса, на југу, до Адрамита, на северу. Тема Опспкија граничила се, на западу, обалама Елиспонта и Мраморног мора до залива астакинског, а у унутрашњости, на југу, са темама Самос и Тракисијом, на истоку, са Анатолпјом, на северу са оптиматском. Главне вароши у њој биле су: Никеја, Дорилеон, Котнајион и Кизик. Тема оптпматска, која је лежала северно од опсикијске, обухватала је обале астакинског залива, источну обалу Воспора и најзападнији део обале Црног мора. Граничила се источно са темом Вукеларион, а главоије су варошн у њој биле Никомидија и Хрисоаолис. Тема Вукеларион састојала се од већег дела Галатије са главном вароши Анкијом. Грапичпла се, западво, са опсикијском и оптиматском темом, јужно, са Анатодском, источно. са Кападокијом, Јерменском и Пафдагонијом и северно Цриим морем. Ове трптеме: Онтнматска, Опсикија, Вукеларион, назвале су се тако отуда, што су некада у њима становала три римске легије, тзв. Висе1аш Са1ар]п'ас(л, ОрИта1ез т, ј. одабрани лотскп ратници и Ођзедиеп^ез т. ј. одред састављен из мономаха т. ј. самоборада, које су већ одавно нестале. Источно од Вукелариона лежале су, једна за другом, три теме на Црном мору: ПаФлагонија, Јерменска и Халдија. Јужно од Јерменске, а источно од Вукеларионаи Анатолије, лежале су 5 унутрашњих тема: Колонија, Севастија, Харсијан, Кападокија и Љшандос. Ликандос, Кападокија и у неколико Колонија граничиле су се, на истоку, Еуфратом, а с друге стране његове била је тема Месопотамија. Јужно од Кападокије, на јужним обалама Мале Азије, спроћу северне обале Кипра, простирала се тема Селевкија (или Киликија). Западно од ње а јужно од Анатолије и Тракисије, на тој истој јужној обали М. Азије, пружала се тема Кнвериотска, која је обухватада део западне обале до Милета. Родос је спадао у тему киверпотску, а Кипар је, као што смо виделп, образовао засебну тему, као год што су н кикладска острва образовала за се тему. Границе европских тема описане су са мање тачности у расправи Константина Иорфирогенита. Но новији су испитивачи предузеди, да им опре-

деле границе, у кодико је могуће тачније. Одтема, које су се одржале у Италији, Л.онгобардија је обухватада предео око Бара и Капнтанат, а у њој су били градови: Идрус, Калиполис, Росана, Сорент. Тема Сицилија, који су доцније освојили Арављани, огранпчавала се на Калабрију, Вретију, Апулпју, Л.евканпју или Василикат. У њој су биле вароши; Ригијон, Агија Киријаки, Агија Северина и Кротон. За тим, идући од запада на исток, надазпмо на тему КеФалонију, која је обухватада Јонска острва и Пелопонис, Јеладу, која је обухватала само источну Грчку са Евиром и простирада се на северу до реке Пинија. Етолија и Акарнанира образоваде су тему Никопољску. Северно од Јеладе и Нпкопоља, бида је тема Солун, која се пружала од реке Пинија до планина западно од ^еке Струме и која је обухватада и Хадкидику. У том истом правцу лежада је и тема Драчка, која се грапичида северно Црном Гором а источно Охридском, а пружада се од Авдоне до Антивара. У њој су знатније вароши биле : Драч, Дулцињ, (Улћињ), и Бар (Антивар). Струмска тема пружала се, по ТаФеду, до Марице, а по другима је обухватала само струмску долину и окодне пданиие. Источно од струмске теме лежаде су теме Македонија и Тракија. Ова посдедња тема била је врло мада, границе су јој мало одмакде од Анастасијевог зида, а као њена најзападиија варош спомиње се Трајаноподис. Највеће је бида Македонија, која је готово са свим премештена у Тракију, јер је обухватала готово цео овај крај. Гдавна варош у њој била је Адријанополис (Једрене), а северно се граничида са правом Бугарском. За то се и Василије I назива Македонцем, ацеда његова династија македоиском, ма да се родио у Једрену. Кад је Бугарска по ново покорена потпала је и она под ову тему (македонску). На послетку, на северу Црног мора, на Тавријском полуострву, лежада је тема Херсон, која је обухватада једино варош истог имена и нешто њене окодине. Вароши. 0 гдавнијим варошима, нарочито Тракије, Македоније и праве Грчке, надазимо, на жалост, мадо сигурних података у расправи ПорФирогенита, јер је нашао за добро да наведе Јерокдејевог Синекдима (око 535 г.), те тако да направи ведику збрку у времену и догађајима, место да каже које су и какве су биде вароши у његово доба. За то ће бити довољан један пример. ПорФирогенпг веди: Тема Једада има 79 вароши. Тодико их има по Јерокдису". Но Јерокдис је писао његовог Синекпанса (Путовођу) у оно доба, када је држава била подељена у епархпје а не у теме. Међу тим провинција Једада т. ј. Ахаја, која је