Prosvetni glasnik

16*

дрте из на; Асколи је о овом расправљао прво у 8Ш(1ј аповетШс! (1865. г., у расправи чит. у Домбар. институту у Милану), а после се вратио на то питање у спроводном писму уз своје КгШзсће 8Ш(Иеп (у Вајмару 1878.), где говори о палеонтолошкој обнови језнка. Он ту вели: „Врло многи комплекси индојевропског језика тачно се могу разглобити, у место да остапу вернп старом значењу правих првобитнпх елемената, правих првобптних једносложнпх корена, чпм се доказује, да су састављени доиста од првобптнога вдносилаба и једног или впше деривативнпх елемената (детерминативних нли за допуну, како се већ зову). У ствари ови су корени, сва је прплика, остаци од агрегата два или три слога, остаци који никад не живљаху властитим животом, већ су добивани спајањем старих агрегата с новим придошлим елементима друкчијег деривативног илп Флексионалног значења. Тако на пр. бива, да је у ариском (индојевропском), пре његове деобе на оделите језике, постојала гласовна група 8К1В (сећи, цепати, латин. зсгпА, зенд. фт) са г , а истог је значења бпло 8КАВ (зендско фвпЛа), 8КА (8АК-А, санскрт. ЈсЈт лат. зес), и заиста прешлп бисмо од зкШ на зка-<Ја. За глагол трчати Индојеиропљани пре разласка имаху гласовне комплексе: ЂВАМ (санскрит. (?гшп,грч. бдеџ-), које гласи п ВВАМА; ВВА се јавља у истом значењу и у ст. инд. и у 1'рч. језику ( Ага и е-бра-г); трећи сипоним, инд. Аги (АгапаН) не може своје и поуздано одржатп као првобитно. Елеменат, што приступа у ВВАМ, јавља се и у ТВАМ (ТВА-МА , лат. 1гет - и т. д.), чија се коренпта основа јавља у групи ТВА8 (ТВА-8А , лат. 1газ ; грч. тдед — тд^ш) и у ТВАР (ТВА-РА; на пр. у лат. 1герн1/из). На сличан би се начин прешло од санскр. кор. кп "сећи Ј (упор. хе(дш) на КАВ-ТА (поред КАВА) или довести зендско <}1а1А-га ' што се одупире, што чврсто стоји* на 8ТА-КА и т. у небројено много случајева". 1 ) Али је Фик најдаље терао са својим анализовањем корена, о чемједоста опширно расправљао у једном делу свога етимолошког речнпка индојевр. језика под натписом „ \Уиг2е1п инс1 \Унг2е1п^е1егшта1;1теп". За нас је његов посао још у толико знатнији, што је навео иок. ДаничиКа на танак лед, те су му Копјеш мало донели према његову неоцењеном труду. У својим л Основама" (цриступ) Даничић усвајаше потпуно теорију Фикову о саставу корена, а она се у главном састоји у овом 2 ). Првобитни је корен састављен: ') В. ЛеПгпск, Ет1еН,ип§ 2 , 82 — 83. 2 ) Исто то и у Оснопама, стр. 1.—3.

Е 0 ЈЕЗИКУ 123

1. од цпглог самогласног (а, г, и)\ 2. од самогласнога а и сугласног озадп (ас1, ар, аз); 3. од сугласног или два сугласна спреда и самогласника а (па, ра, за; з(а, зра, зпа). Или слабљењем самогласних у корену или детерминативама, уз ове прионулим, постали су другојаче или потпуније изведени корени. Да пзнесе емпирички доказ за своје мишљење, на то Фик удара гласом, да се готово сви, ако не сви, корени, чији се облик не подудара с изведеним трима категоријама, могу свести обликом и значењем на један корен, који се поклапа с једпим од она три обрасца. Ево примера, како то он своди корене на просте типове : х ) Јса звучати Јса, ка-п звучати, звечати ка-к смејати се, викати ~ка-1 дизатп вреву, брбљати ка-г впкати, звати, кат-к, кга-к звучати, смејати се = кги-к, каг-Л, кга-сЈ шуштати, зујати, кга-р праскати, дизати вреву, јадиковати, кги-к чути (арпс. кга-1и увиђавност) из кга-к (кги-к ) викати, крештати, чакати, ностало кги-з слушати, ка-з показивати, славити, хвалити, каз кашљати, ки викати, ки-к викати, драти се, урлати ки-д цичати, цврчати ки-<1 лармати, грдити. Ову је теорију истекар Фик доста променио (у Веггепћегдегз ВеИгвде гиг Кипс1е с1ег ш<1о§егт. Зргасће, I. В. 1. и д.), јер у детермпнативама, које узима као саставке корена, сад находи остатке од слогова. „Ако су облици так, з1аг, пат постали, кад се примарнп корени та, з1а, па споје с неким чланом, ван сваке је сумње, да је гласило прво та-ка, з1а-га, сЈа-та и постало композицијом, јер у индојевроп. нема елемената к, г, т, т. ј. само сугласних, зато с њима не може бити никаке операције. Према томе прим. датаИ у санскр. (зпачи иде; 3. л. ј. през.инд. акт.) не треба делити, вели Фик, у дат-а-И већ у дата-И, где је уата- секундарни корен састављен од два слога, а постао од првобитнога корена да, кад се споји с другим кореном та. Ј ) По Делбрикову спису, стр. 81—82.