Prosvetni glasnik

122

НАУЕА И НАСТАВА

спољашњи било унутрашњи; и реч је глас из нрса измамљен живошћу овог утиска. На тај начин два гласа могу одговарати једном утиску". Истии путем иде Курциус, кад веди: ,И у том се слажем с већином лингвиста, што за корене узимам да су од једнога слога. Једноставна нредстава, рекао бих, као муња избија кроз гласовни комплекс , који треба да постане разумљив у једном тренутку." Осим овог окодишног доказа дуго се времена за доказ првобитне једносложности индојевропских корена узимадо као врдо очигдедна истпна, да су тако звани изодатпвни језпци, хинески, сиамски, анамитски и други језпци Индо-Хине, од вајкада таког обдика, и да су они прави прототип првога језпка, кад је чонек ночео говоритп, а уједно сдика и придика оног језиковног ступња, на којем је некад морао бити индојевропски заједнички језик. У оно се доба доиста мадо знадо из прошдостн споменутих језика, ади као да испитивања јевропских научнпка више не потврђују поставке о првобитној једносдожностп хинескога. Тако проФ. Габ(.ленц ') веди, да се према оном, што се већ зна из прошлости језика моносидабичних, може ире рећи, да су имали дугу исгорију иромена, да су пре отишдп у напред, што се тиче обдика речи, и да није незгодно поређење тих језика с анадитичним пндојевроп. језидима млађе Формације, с енгдеским и Фраицуским и т.д. Нису без интереса ни статистичка испитивања Б. Бурдона, у којима је огдедао да одреди одношај једносложних, двосдожних, тросложних речи и т.д. у Француском, немачком и енгдеском, и поређења што их је добио с кдасичним језпцпма -). Ади с испитивањем проФ. Тегпеи- а с1е Басоирепе, у Л.ондону, историје хинеске писмености п језика изазивају потпуну реводуцију у досадашњим погдедпма на моносидабичност хинеског и његовнх сродника 3 ). Али у области нндојевропске дннгвистнке питање о кореипма није остало само на том, да ли је облик њихов пунпјп илп слабији у погледу вокадизма, на пр. да ди је нравп обдик корену џед: (ро() иди (ра, за шта се често говорило, да и нема тодике вредности, особито ирема новпјим испитивањима индоЈевропског вокадизма (де Сосир, Бругмин, Хиагиман и т. ,д.). Опазило се да се на нр. у неким случајима корен раздикује не само што се тиче вокада, но и консонанта ; тако на ир. у санскриту: кап жедети, љубити, поред ка с истим значењем; Ј ) ОЈе 8ргасћ\ујз8еп8сћа('(;,. 250. - 251. 2 ) (/ехревзЈоп Јез етоИопз е1 Лез 1епс1епсеа с1апз 1е 1ап§а$е, Рагјз 1892. 3 | Мет01геб с1е 1а зос1е1е с1е 1ш§и1з(л^ие (1с Рапз, 1 VII. Гаасјс. 4., 1891. 32?. и д.

дагп, ићи поред §а с пстим значењем; У и ј (јуџ) спојпти „ уи у грчком: &г> „ Зга; о2 (о2е) оЛех. Некп пут се раздикују значењем, и ако пм је у свези и тада, а некп пут нема никаког значења. Требадо је наћи објашњења, и због тога се све до наших дана претреса питање о првом обдичју индојевропских корена. Још је Пот за неке корене мпсдпо да су сложени, и то тако, да им се у почетном сугласном или сугласнима опажа траг од преФикса, и он санскрт. кореи з^ас1, 'наћи одобравања, свидети се 5 , довођаше из ове сложенице: зи-а-аЛ 'бити добар на јелу', или на пр. да се нреФикс арг, грч. ?.п1, находи у санскрт. корену ргпј (ј=џ) који су, како други веде, индиски грамат. измисдиди, само да придев ргпјагаз, здатножут, сведу на корен — и Пот мисди да је пре гласио: аргапј- (оМтеге), а може бити арг-тазј (штег§еге) И Т. д. '■). Не одбацујући Потову мисао у начелу, прихватпше се други иаучници да исиитају састав корена, као, А. Кун, Еорсен, Бенфај, Курциус, Асколи , Фик и т. д. Од свих је најоштрије критиковао Потову анализу Г. Курциус, и изнео своју мисао, да корени истина свн нису нрости, али да њихов прираштај с једнпм сугдасним иди впше није био спреда, већ с краја, тако да се могу одвојити особити едемепти, којнма се тачно не може одредити утицај и на значење корена као на Форму. Тим додацима даде име дстерминативе корена. Он им даје ту удогу, да одређују корену више унутрашњост, сужавају сФеру његова значења, чим се одвајају од номиналних наставака за основе, који више одређују спољашњост, онште значење корена специјадизују. 0 пореклу се тих елемената, мисди Курциус, не може ништа ноуздапо изнетп, ади се може местпмице домишљати, да стоје у вези с другим елементнма речи. И када Корссн п Кун назалне додатке коренима гдедаху да доведу у везу с наставцпма за основу, Курциус не одриче, да врдо лако могу стајати у вези, што се тиче пи и па, који долазе уз иреленску основу глагола 8. и 10. реда у санскрту, али за саме детерминативе не могаше се одлучити -). После Курциуса с још већом одлучношћу предузеше да корене, које добивамо емпиричком анадизом сродних језпка, сведу иа још иростије тнпове Асколи п Фик , а у најновпје време Персон. х ) В. СигИш, СЈгипскиде с1ег §гјесћ. Е1уто1о§1е 5 , 1879, 32.-33. 2 ) 1с1ет, ор. сИ. 65. и дале, и 2иг Сћгопо1о§1е с1ег 1ис1о -§егт бргасћ&гвсћипд -, 1871.