Prosvetni glasnik

РАЗНИ ЗАПИСИ

143

овакву одлуку : » Збор, сматрају&и у начелу иотребу реформе исиита зрелости, за чије решење иотребују и озбиљне и оиширне студије, мисли, да су назори, изнети у расирави г. Мите Живковипа, ирофесора, норисни ирилози и грађа за иравилно решење истога иитања". 3.) Овај је зборски састанак настављен истог дана после подне, када је г. Радован Кандић, предавач пожаревачке гимназије, прочитао своју расправу : „0 заједничкој настави (мушке и женске деце) у средњим школама, с обзиром на наше ирилике". Збор је и ову расправу с великом пажњом саслушао, те је после дуге дебате донео ову одлуку; цУвиђајупи наглу иотребу вишег образовања нашег женскиња, збор налази, да је иотребно иристуиити реформи садашње више женске школе образовањем женских учитељских школа и женских гимназија, како би иостеиено ирестала иотреба да женска деца иду заједно с мушкарцима у средње школе «. (Овде би се могло напоменути, да је ова резолуција доста непотпуна, јер би се отварањем женских учитељских школа, повукла из средњих школа само она женска деца, која се спремају за наставнице, а остала деца, која то неће, морала би и даље ноходити средње школе. Дакле, треба се постарати за образовање н оне женске деце, која неће бити учитељице. За њих би се морала отворити нарочита врста виших женских школа, али не као што је ова у Београду, која нити иотпуно спрема добре наставнице, нити добре домаћице. Рефер.ј После тога су секције држале своје састанке. У историјско-филолошкој секцији прочитао је г. Момчило Иванић, проФесор I. београдске гимназије, своју расправу: « Сриски језик у нашим средњим школама ®. Поводом ове расправе, а после подуже дебате, секција је усвојила ову одл>ку: »Да би се унаиредила настава у сриском језику у нашим средњим школама, иотребно је, да се у нижим разредима, иочевши од II., темељно изучи сриска граматика ио деловима, на уиоредноисторијској основи. А да би се граматичка теорија довела у што већу везу са ирименом, иреко је иотребна нарочита читанка, удешена ирема ирограмом тачно одређеном, граматичком градиву. Таква иста читанка иотребна је и за литерарне облике. Још би наставу овога иредмета много унаиредило, кад би с једне стране ученици доносили из основне школе више граматичкога знања, но што се то тражи садашњим иравилима о иријамним исиитима, а с друге стране, кад би се у Великој Школи установио филолошки семинар."У ириродно-матемачкој секцији, г. Ворислав Б. Тодоровић, проФесор београд. Учитељске Школе,

прочитао је своју расправу : »0 училима за ириродне науке у средњим школама". После кратке дебате о овој ствари донесена је ова одлука: ,„Секција> ириродно-математичка III. ирофесорског збора налази, да треба ири зидању нових школских зграда, као и ири оирављању и дозиђивању /дограђивању) старих, обратити иажњу на локале за збирке, слушаоницв и радионице за ириродне науке; учила треба ирво набављати оним школама, које ништа нрмају, или имају врло мало; а међу училима оиет нарочито имати на уму она оруђа, која су иотребна наставницима за ирикуиљање (утензилије, алати) и рад на училима С( . Последњи састанак овога збора држан је 10. августа пре подне, на коме је г. Живојип II, Симић, проФесор београдске реалке, прочитао своју расправу »0 ирофесорским исиитима"-. Ово је питање веома интересовало цео збор, и после дуге дебате донесена је оваква одлука: »Збор је мишљења, да се закон о ирофесорским исиитима од 1880. године измени у томе, да, задржавајући данашњу тражњу сриског и страног језика засвекандидате, — унесе иотребну тражбу иедагошких знања, и да олакшагруиисање иредмета не реметећи главни карактер научно-стручних груиа«. За тим је г. Милан Шевић, предавач пожаревачке гимназије , прочитао своју расправу „0 гимназијској методици л , предлажући одлуку о томе, коју је збор без дебате усвојио и која гласи: »Тре&и редовни збор Професорског Друштва налази, да је јединство и хармонија наставе битни услов за усиех у настави гимназијској, и да су му иомоћна средства: класни учитељи, стручни и разредни савети и редовни ирофесорски савети". На нослетку је прочитан нредлог г. М. Вујковпћа, учитеља језика врањске ниже гимназије, «0 ученичким оценама Како је ово питање претресано на другом редовном збору ПроФесорског Друштва, којом је при.шком донесена и потребпа резолуцпја, то је збор после кратких напомепа о томе, п не налазећи за потребно да се ионово упушта у нретрес пстакнутог питања, остао приранијој својој одлуци, изјавивши да: у>Збор одлучује, даостајеири ирошлогодишњим резолуцијама у овом иитању"-. Тиме је завршен и трећи збор овог друштва, којем је дневни ред био обилатији и од првог и од другог збора. Изневши довде радове првог, другог и трећег збора ПроФесорског Друштва, остаје нам још да изложимо и рад овогодишњег, четвртог збора (1892. г.). (СВРШИЋЕ СЕ) ♦»