Prosvetni glasnik

164

ЈОВАН БОШКОВИЂ

вољио, већ написа подужу критику, у којој и своме срцу пусти на вољу, хотећи да излије гн>ев над противницкма Вуковим. И ова критпка казује, да је иише човек, који разуме посао, о ком ппше Подедио ју је на четири дела. У првом расправља: какав је ово Речник, да ли садашњегЈ, живога говора народпог или само књижевнога језпка или и једно и друго, или исторпјски, и долази до закључка, да није никакав; износи, да није казивао туђе речи, из кога су језика, да је етимологпја у опште слаба страпа пишчева (Пошта — Роз1; и почвта — једпа реч са два значења!), што многпм примерима потврђуЈе, особито истакавши писање 19, где му није место, место д, е, је, као и неписање (место овога додази е, и, в). У другом делу доказује, да писац није на чисто какав речнпк пигае, да много што шта изоставља што треба да уђе, па наводи 420 речи (сем земљописних и крштених имена) само код сдова п, којих има у Вука, а Београдац их не помиње. Трећи део своје оцене намени да докаже, да Веоградац није удесио свој „Речник" онако као Вук; он нити казује генитива нити садашњега времена, а по што год и погрешно веди (памтење, наоц и т. д.). Истиче, да је „ведика незгода, што је писац пзабрао баш речник за возионицу, у којој ће да вози у књижевност свој особени правопис и своје у нечем друкчије акценте* '); па онда прелази на правопис, који није основан на Фонетичком начелу, а није нп историјски (ни историјско-српски ни старословенски); ово примерима утврђује. Из свега пзводи, да је „Вукова тпкода рада, да што више чланова српскога народа знају писати и читати, а правопис г. Београца иде на то, да се патентом обдаре само вшпи разреди народа т. ј. само они, којима је приступачан старп словенски језик." Мало даље саркастично велп: „Немојте тако. Најбоље би бидо да узмемо стари сдовенски језик за свој књижевни, па бисмо онда ближи били староме индискоме, то јест санскртскоме језику, томе — мајдану од корења!" — И о акцентима у Београца говори; овај, као и Вук, има четири, али дуг бележи ' а високо дуг — ! „Као што код правописа писац одбацује припознато боље и правије, тек да има нешто своје, пим би се похвалио, (мазу своје маште, коју и за то може бити мпсди, да му ваља гајити и неговати, што му нико не пориче да јој је он отац); тако и код акцената нашао је да му ваља мрчити." У посдедњем делу претреса „оно, што нема у Вукову речнику, шго је дакде принова г. Београца." Суд је његов, да „не заслужује ни да га има у књижевностгт, а камо ли ') »Саупхени Списи* св. 2., стр. 61.

да може заменити Вуков!" Речник се Београчев и не појави у књнжевности. РеФерат овај заслужује сваку кажњу; он нас за часак баца у оно доба пздисаја Вукових противника, када се нађоше на раекрсници. која правце води Фонетици. Београдац је био такођер противник Вукових реФОраиа; хтео је и он реФорматором бити, али је у том био лоше среће, као што и овај придог Бошковићев добро показује. — У Летопису 111. штампана је ова оцена ; оча је и прештампана у „Скупљеним Списима", св. 2. стр. 41.-74. Новаковићева ,, Ђила " од 1867. године , а у бр. 5. до 8. донела је интересан прилог од Бошковића, у толико интереснији, што нам најбоље показује с каквом преданости рађаше посао и с каквим одушевљењем говораше о посдовима Вука, Миклошпћа и Данпчића. Натпис му је „ Прилог за иознавање садашњега стања сриске граматике." Постанак ове расправе је и занпмљив. Декембра месеца 1866. године доби Бошковић од школске комиспје, и ако не беше њен члан, на оцену у рукочису А Васиљевића „Малу српску граматику" за основне школе, и он трећи дан већ врати рукопис наппсавши накнадно и реФерат. РеФерат, грешком експедиције, би послан из министарства писцу граматике у Пожаревац. Васиљевић прочитавши га напише одговор у „Даници" страна 22. штампазши п реФерат, ади изоставпвши „све оно што се њему није свидело." Бошковићу друго нпје остајало него да пише одговор писцу и да изнесе цео ток сгвари, као и да штампа оцену своју у целостп, истакавши места, изостављена у Васиљевићевој „апологији." Својим реФератом хтео је да „обрати пажњу школске комисије — а преко ње и министарства иросвете, коме је она консудтативнп одбор — на то: како су наше школске граматпке српскога језика све, мање више, заостале иза напретка у науци " „Мени пак", веди даље, „оваки посао неје првина. Ја сам устајао и устајем с разлозима на све оно, шго не одговара садашњему стању науке о језику, носило то име какво му драго." Даље пнта: зашто српски граматичар у 1866. годпни неће да зна за Даничићев изврсни рад око српскога језика? Да није зато што је писао против Даничића 1861. у „Трговачким Новинама"? Свакако овако сада стоје против њега специјалисте првога реда. За доказ тому наводи, шта веде они о Данпчића „Спнтакси" (о којој је Васиљевић рекао, да се више огдеда труд, него ум аукторов) Микдошић, Шдајхер, чешки 81о™к паибпу, па шта веде о Даничића „Рјечнику из књпжевних старина" Микдошић, „Отечественна записки" , и Срезњевски. За тим је прешао на