Prosvetni glasnik

168

ЈОВАН БОШКОБИЂ

иверје", иа Броз, П. П. Ђорђевић по што шта исправљати и чпстити кукољ из пшенице 0 овом раду Бошковпћа и Јагић је свој суд изрекао, топло га поздравивши, у Архиву књ. X. сгр. 320. —323. „81е ћећашкК ја еш тсМГ§ез СарИе1 аиз с1ег ргас^бсћеп РћИо1о§1е, (Ие Рга§е ићег (Ие Ке1пће11; <1ег бргасће а1з с !ез Ог§аиез <1ег 1л1ега1иг ипс1 <1ез §езе11бсћаЈШсћеп Беђепв. 8сћои аиз <1ет ХЈт!ап§ <1ег АћћатИипд егаеМ тап, (1азз (1ег з1геи§е РМ1о1о»е ап (1еш ћеии§еп О-ећгаисћ (1вг ћИегаШгзргасће т1е1ез аизгизе^геп, у1е1е Б "ећ1ег ит! Уегз^оззе &е§еи (1еи Сге1з1 (1ег бргасће ги ги§еи ћа1. Б1е Ро1еппк, (Пе т1е11е1сћ! (Иезе Сге1ззе1ипд ћегтогги!еп ■№1Г(1, ит! еше зокће ттаге аиззегз^ ттиизсћепз\тег!ћ, та§ тз Кете ћг1п§еи, оћ 1исМ с1ег Уег1'авзег Ше иш1 (1а т п§огоз тог§ећ1; и . Јагић не мисли, да је погрешно: „доста тога" и в шта је новога", у „сретан" и „акопрем" гледа провинцијадизме, „пдетеду" не објашњује утицајем сдовеначкога језика, а не одобрава ни Бошковићеватумачења речи „васиони свет", г јемац" и „протуха." 4. новембра 1882. тмре у Загребу Буро Даничић, а 14. новембра донеше његове последње остатке на сахрану у Београд. Бошковићу беше пало у део, да се у саборној црквн опрости с оним, ком беше мио пријатељ и веран садруг у књижевној борби, њему је пало у део, да на растанку с пријатељем проговори о оном, што му је пријатељ радио. Није се тому чудити, што нас у збијеном слогу и том приликом подсећа на Вука и његове заслуге, јер је, растајућп се с прпјатељем, који је, као и он, био ученик великога Вука са свим природно, да се сећа заједничкога им учитеља, а тим подсећањем Дапичићеве заслуге искачу јаче на видик. Прво наводи Даничићеве полемичке радове, па онда граматичке, говорећи о свакој врсти по иаособ, а у кратко, истакао је нарочито синтаксу, коју не доврши „Два пут сам га питао, кад ће пауку о реченицама опет узети у посао. „Оставп ме, молам те, још мало да се одморим." беше му сваки пут одговор." Наводи нам даље мишљења о Сиптакси: Миклошића, Шлајхера и научнога Словника — оно исго што и у оној полемици с Васиљевићем. Трећи део своје беседе посвети издањима, која учини Даничпћ. Ту проговори и о „Рјечнпку пз књ. старина", изневши опет мпшљења научника као у поменутом чланку. На завршетку овога трећег одељка вели: „Прво издање овога речника разграбљено је, а друго је спремљено за штамну". Ова ерло интересца и важна белешка као да је остала прекпђена. Ко је прппремпо? Да ли је Даничпћ сам? Ако је, онда где је то ? Свакако ствар не треба отезати. „Рјечник

из књ. старина" јако је потребан; с тога би требало друго издање да угледа што скорије света, па ма било потребно прпређивати га за штампу. — У четвртом одељку говори о преводима, у петом о ситнијим радовима. Ту сам Бошковић ве ,ЈП: „За све те списе као и за оне полемичнога садржаЈа одобрио је покојник још јануара месеца ове године, да изађу у нашој државној штампаријп, али се чекало за новим мппејским словима, ситним, која државиа штампарија даје нарочито лити." И ми још и данас на то чекамо! Желети би бпло, да и даље не остане. Академија илп министарство учинило би срнсксј књпжевностп велику помоћ, када бп се овај посао извршио. Шести је одељак посветио „Рјечнику." седми говори о Даничпћу као човеку, књижевнику и проФесору, осми му је, може се рећи, о мукама Данпчићевим око издања као и о меценатпма његовим. У деветом су главни моменги из живота Даиичпћева. Ту нам даје једну драгоцену белешку: „Живеојеза књижевпост, а љубљаше и уметност, с тога је 1863. и 64. књижевно потпомагао одбор за стално срнско позориште у Београду." Да и он није писао оцене о позоришним представама? Да неће бпти која од опих оцена у Впдовдану његова? или већина? 0 том би требало да кажу они, који те ствари поуздано зпају. Десетп је одељак завршни. Првостолником српске књижевности назпва бесмртнога Дапичића. — Ова је беседа засебно штампана, бе.Ј натписна листа. Натппс јој је: Ђ. ДаничиЛу надгробна реч од Јована БошковаЛа.'' (16. стр.). У овој својој беседи помепуо је, да је Даничић због цензуре променио своје породично презиме Поповић на књнжевно Даничић т. ј. син Вукових Даница. Ово објашњење изазвало је по том препирку између њега и ако се не варам Мплићевпћа ; нлод те препирке било је Бошковићево „О ирсзимену ДаничиИа, штампано прво уУставности, а за тим у засебној књижицп, Још 1856. године истакао је, да треба туђе речи замењивати својима, на међу осталим поменуо је, да треба заменити и реч ђумрук. Али у службп државној и даље је тај назив пграо улогу. Еада у „Србадији" 1881. покрену „Из науке о језику", онда у два маха истаче и то питање. Алп тада беше боље среће; јер се његов назив цариник као да почео одомаћивати, Када 1885. покрену Аца Миловановић стручни царински лист, позва Бошковића да. кумује листу. Он га назва „Цариником". Уз то одговорп аисмом пзневши да треба узетп речи: царина, царински, царинарница, царнник. То је писмо изишло у Царинику за 1885. н за 1893. а и у Скупљ. Списима св. 2., стр. 280.