Prosvetni glasnik

172

ЈОВАН БОШКОВИЂ

удешено јасно и разумљиво. У Архиву XIII. стр. 141—144. Јагић је проговорио о овом издању. „Ег ћа1 81Сћ, веди у тој одени, зешег зећг геН ^етаззеп Аи1§а1)е тИ; §гоззег 6е\?18зепћаЛЈ§ке1(; ип1егго §е1 ипЛ е1ие Аиз§аће §еПе!ег!;, (Пе зеЉз! пасћ тећ гегеп, тИ 1а1. Висћзкаћеп л г егап81а11,еи-!11 тапсћез пеие ипс1 ћетегкепзтсегШе 1>1е1е1:. Уог аПет 131 1езепз№ег1;11 (Ие зећг ћићзсћ §'езс1тећепе Еш1еИип§, 111 \уе1сћег уоа СгипЛиНс, зетег 2еИ ииЛ (1ет Сћагак!ег зешез „Озтап" (Ие Еес1е 131. Аисћ ићег (Ие Е^епШитПсћкеИеп (Јег бргасће Сгиис1иИс'з зрг1сМ (1ег Негаизцећег гесћ! е1п§ећеп(1. Б1е ^гаттаИзсћ1ехкаНзсћеп Аптегкипдеп, тН лте1сћеп ег јес1еп е1П2е1оеп Сгезап§ ће§1еПе1, зоте <1аз ат Епс1е Лез АУегкез ће1§едећепе СПоззаг геи§еп уоп с1ет 31сМНсћеп Вез1гећеп с1ез Негаиз§ећегз, сНе Еес1;иге сНезег зсћбпеп Б1сћ1ип§ тб^Нсћз!; уегзШпсШсћ 211 тасћеп". За тпм је ирешао на замерке, међу којима највише замера елидацији, коју Бошковпћ учпни; да би стих осмерад сачувао, покварио је целу грађу у језику. У низ разноврсних иослова његових долази п рад један особите врсте. Ои је као секретар Ученога Друштва на завршетку рада његова пзрадио „ Преглед садржине 90-орих књига Гласника Срискога Ученог Друштва 1841.—1847.-1891., ио иисцима, струкама и хронолошки". Овај је „Нреглед" штампан у 75. књ. Гласника стр. 1.-126., а и посебио оштампан крајем 1891. године. Мора се похвалити марљивост у изради; она је у толико већа, у колико се овим послом уштеђује време, које бп се губило претурајући кад и кад и све „Гласнпке" ради једнога рада. Камо да и „.1етопис Матице Српске" добпје овако богато израђен преглед ! — На почетку је „прегледа" предговор састављача, ипсан априла 1891. год.; у њем нам даје рачупа о своме раду. У „Гласнпцпма" има неколш;о радова, иод којима нема пмена, копхје писао, те их је и састављач крстио безименима. Менп се чини, да ннје требало оставитп тако. За неке се радове и зна чпјп су (као нпр. пок. Николајевића „о Комненима"), а за неке би се могло дознати, те би се крај „безимени" могло бар у загради ставпти право име. Тако би потомство знало све раднике ове богате ризннце. „Нреглед" овај штамиаи је на првом месту, те чланцп ове књиге не одговарају потпуно онима, који су наведени у 75. књизиу „Прегледу". Тако као 7. тачка требало је дадође „ Књижевни ириложак " од Јована Бошковпћа, алп њега у овој књизн нема. 0 чем говорп тај „прпложак" ? Је лп остао у рукопису ? Даље је требало да уђу у ту свеску „Подацп за жпвотоппсе мпогнх покојнпх чланова С. У. Д. Од њнх самих"

као 6. тачка, и као 8. „Ичводи из записника", а нису ушли. А ушлп су као 6. тачка „Научно истраживање и одређење границе народа балканског полуострва. Предлог Димитрија Ђурића" и „Огист Дозон (Некролог) Од Стојана Бошковпћа", а нису ушли у „Преглед". Треће и поеледње његово критичко издање јесте прпа свеска Вукова Рјечника, што нам изиде прве половине прошле године. Потреба је захтевала, да што пре добијемо „Вуков Рјечнпк" у руке, с тога је био и поздрављен онако топло излазак његов. Бошковпћ је предузео посао с љубављу. Речи исказане 1 ) у оцени Београчева речника бпле су му пред очима при изради овог пздања, што сведоче п неке његове наиомене у поговору. Он га није хтео просто прештампатп, јер бп то према његову мишљењу значило „с једне стране, не хтјети за науку, а с друге, захтијеватп од 30 до 50 тисућа образованпх чпталаца да знају све оно, што може знати стогинак стручних људи". Сви његови додаци и исправцп јесу у угластој загради, те читалац онда има пред собом јасну слику : шта је Вуково, а шта његово. У угласто.ј загради нису све речи права значења речп ; у њу је стављао „различне стварп, као: основе и корпјене, туђе постање, основно значење, још по нека његова значења: иста, или даље и друкчпје изведена, по сродству појмова, редом ; рпјечи имењаке и сродиога значења ; проста тумачења и објашњаје; напомене, да се неке ријечи могу и друкчије превести, на други начин казати, још нешго значити, и т. д-; књшкевне ријечп и по некп свој скромни приједлог". Јагић, који је критиковао ово издање у Архиву XV. стр. 123.—135., замера на првом месту етимологнсању Бошковићеву као непотребном у овој књизп; оно није ни свуда тачно пзведено, Даља му је замерка, између осталих, што у домецима има нешто речи, којпх нема у азбучном реду Вукових речи, те их је требало увући под угластом заградом. „Еш тгкНсћез Уег(Иеиз1; Нез Негаиз§ећегз с1ег пеиеп АиЗа§е тизз тап 111 <1ет Вез1;гећеп егћИскеп, пасћ с!ет УогћМе Уик'з с1еп зупоиупПзсћеп РагаПеНзтиз сопаегјиепкег ДигсћгиШћгеп". Замерно је Јагпћ, што Бошковић у поговору прича о степеновању као ствари, која је истина у Миклошића, али коју је иаука већ забацила. То исто ') »Кад бн цеда граматика израђена бидапоповој системи, онда бисмо у 2-гоме делу нашли све речи (основе) са својим значешима, у 3-ем деду све обдике иченске и гдагодске (речи), а у 4-оме реченице (фразе). Ади а) то још пије учињеио за српски језик, а б) речник, и аво стоји изван научне системе, ипак ће битп питребап свагда као нрактична кљига, у којој се брзо и лако може наћи све оно, што нам код које речи треба да знамо ; нарочито речпици добро протумачени туђим речима и реченицама осветљују врдо матерњи језик«. Скуп. Списи 2, 59—60.