Prosvetni glasnik

ЈОВАН БОШКОВИЋ

177

који се стараше о њену подизању. Радио је и на прикуиљању и сређивању грађе из српске књижевности после Вука за велики „Рјечник" Југословенске Академије. Многе књижевнике хвали ради чистоте у језику, а то је само његова заслуга: многих је дела прочитао и исправио у рукопису. Па и овим не бисмо били готови с пабрајањем његова разноврсна рада '), али, мислпмо, да је и оно довољно да се може проценнти, од каква значаја беше Бошковић за културни живот српскога народа! Својим радом подигао је себи спомен вечити! Бошковић је од одличја имао: Таковски крст V степепа „за заслуге стечене за народно ослобођење и независност српске државе", којим је одликован 10. августа 1879. године. Орден Св. Саве III. степена, којим је одликован 20. Фебруара 1889. године. Орден Св. Саве II. степ., којим је одликован 2. августа 1889. године.

Пошто сам рад завршио и послао да се штампа, добио сам преко Станоја Станојевића четири писма Бошковићева, писана г. Арси Пајевићу, и три г. А. Сандићу. Како ова писма још боље потврђују оно, што у радњи изнесох, а особито његов рад на поправљању језика туђих дела, као и на номагању око уређења повосадских календара, саопштавам их овде у целини. I. Арси Пајеви&у. У Београду 15. Фебр. 1888. Драги госиодине Арсо ! Примам се радо да поправим језик у оне три књижице, јер су то почетве књиге за малу децу, па кад су у ствари врло добре, не треба облик да им је неправилан и ружан, те да се у првим почецима из књиге уче погрешкама. После поправке, оне ће бити за сад најсавршекије књижице те врсте у нас. Имате право да треба поправити не само гласове и облпке, него местимице и основе, синтактпчни ред речи, а гдешто и облик целе реченице, према особинама нашега .језика У саму ствар не ћу дирати; ту је др. Натошевић мајстор, а ја само ученик, Vи1до шегрт. За тај рад ја мислим да не би било много по 5 Фор. хонорара од штампанога табака. У буквару има табака 4 2 / 16 , читанци I 7'У 1в » 11 10 7 Ла Свега табака 22 1 / 2 по 5 Фор. чини 112// Фор. а. вр. !) Види „Београдски Дневник® за 1886., бр. 252. иросветни гласпик 1893.

Ако је много, ви само кажите, јер: ако рекох не посекох. Посао ће свакако бити чист и савестан. До краја Фебруара, по нашем календару, добићете буквар и мању читанку, а ону већу у половини марга. Молим вас кажите Стеви В. Поповићу или и другом коме устреба, да ако се поведе реч о подпзању сноменикаБранку Радичевићу у Карловцима на Стражилову, по преносу костију из Беча, да не забораве на Србина вајара Петра Убавкића, који би им до августа месеца ове године могао зготовпти, од белога мрамора на стуау, врло добро погођен лик Бранков до арсију (бисту), обоје за 2500 Фор. осим преносних трошкова (од прилике 100 и неколико Фор.). Моја сестра лежи више од 6 недеља од запаљења плуће и махрамице. Сад је већ изван опасности, али још није добро ; опорављање врло споро напредује. Примитезаједно сгоспођом срдачно поздравље од моје сестре и мене. Ваш поштовадац, Јован Бошковић. Стеву Вједи у Ученом Друштву предлазку либералци за члана, а виделовци га обарају. Тако и у Чунићевој задужбини не примпше његов и ваш предлог. Ваља да ће и Стева једном прогледати те увидети, какви су му они „пријатељи". Радујем се што је он добио надзорништво у Текелијануму. II. Истоме. У Београду 27. Фебр. 1883. Драги г. Арсо! Шаљем вам у прилогу : а) Буквар, са поправкама у језику; б) Два табака мојих примедаба на њега. Читанка још није готова. Ово је спор и заметан посао, као што ћете се уверити и сами. Као што је један од најтежих књижевнпчких послова написати добар буквар и добру читанку, тако је сразмерно тешко и поправљати језик у њима. Ту не вреди место погрешног облика стазити правилан, или непотребну туђу реч заменпти домаћом, или поправити туђ ред рсчп, него треба ући у систему, схватити начин поступностп, датп еквиваленат, често равногласан, и како су одсеци врло кратки, бити као у неком шаренилу, сваки час радити на другом пољу. Што сам се овога посла примио, није дакле само да нешто зарадим, (волео бих писати два чланка по 6 Д за „Орла", него поправљати језик 23