Prosvetni glasnik

179

да ономе момку, који је преносио велпку сдику св. Саве из гимаазије Рехницеру и натраг. Вуловића ћу сутра видети п подсетити га на обећање, па ћу ти на скоро опет писати, Што се тиче мојих бележака из књижевности, не могу да нађем оне, по којима сам предавао у Великој Школи (1865.—71.), забациде се при пресељавању; него сам нашао оне из гимназије (1862. —65.). Али те су и краће и много је које шта застарело; тек нешто ако ти одаберем, па и то морам дати да се препише, јер ми рукопис треба (другом приликом казаћу ти за што). Међу тим најбоље се можеш помоћи: из Еулаковског „ВукЂ Караджичв" она партија до Вука. Оно о Вуку је тенденциозно, управо анти. Даље, из Јагића „Ј1ћоб1оуапе" у чешком Научном речнику, а и за се у књигу нрешгампано (1864 ). Њим се и Новаковић служио. За остало долази Новаковић, ти, Вуловић и ја. Најбоље бп било, кад бн човек знао твој план, на пример да је већ једно издање изашло, да зна, шта да ти пошље; где би ти могао нешто допунити или поправити, а не да ти преписујем, што ти н онако имаш или знаш. Приди искрено поздравље заједно с госпођом од мојих и твога старога друга и пријатеља Јов. Бошковића. VI. Оанди^у. У Београду 12. септ. 1883. Драги Ацо! Надам се да си добио моје писмо, које ти неки дан послах препоручено. Био сам с Вуловићем. Он вели, да ннје с тобом био 8 година, да се не сећа да ти је што обећао, да нпје од тебе примио никаква писма ни норуке у томе смислу. Добро би бало да му ти управо пишеш. Док доспем, послаћу ти што тражиш, а за сад ти ево једне мале доауне к моме пређашњем писму. Тако се то лако сметне с ума и позаборавља. Чујем да и ти пмаш гимназисту женскога рода. Да је Бог поживи и нека јој родитељи дочекају радост! Примите сви искрепи поздрав од свнју мојих и мене. Твој друг, Јован Бошковић. VII. Санди^у. У Београду 16. септ. 1887. Драги Ацо! По Емилу послао сам ти моју књигу укоричену, а овде прилажем:

1° ФотограФију г. Ристића од лањске године, дакле како сад изгледа, а не како је изгледао, кад је био млад. Животопис његов добићеш сутра, док се препише. Само поштарину нека плате књпжарииздавачи. 2° Посниковић ће послати такођер сутра нреко Валожића браћи Поповићима: клише и животопис Ј. Живановића. Хонорара му дајте што нађете за право. З е „Паше од Будима" нема у Миловуковим „Илустрованим календарима" од 1867. и од 1868., а ни у његовом „Илустрованом свету I.". Еажп тачније, где се може наћи. 4° Француски наслов књиге Г Б. Петровића о Скендербегу шаљем ти у прилогу под 2|2. 5° Декрет о Доситнју налази се у Л.етопису за 1826., свеска III., стр. 222 — 224. 6° Гласник 65, 66 и 67 послан вам Је преко Матице. 7° Фотографију Новаковића нисам могао добити. Стева Раичевић има, али у посланичкој униФорми, а то ннје подесво за књижевност. Друге су му све из млађих времена. 8° Вукова песмарица од 1815. сад је у новога одбора. Молим те да остане још неко време код нас, треба нам. 9° 0 ЖеФаровићу — други пут. Ето сам ти посвршивао све што се могло, код толиког мог посла, да не знам шта ћу пре. Ти си се баш размађарио, али ја ти кажем., да није за твоју љубав, не бих сенимакао. Твоји циицари — издавачи нису ми још платили за 25 ком. мојих књига. А писао сам им, да не дам на почек. Одбор за Вукову светковину ради много и добро, али нма не малих сметња. Г-ђа Мнна најпре не пристајаше никако, а сад пристаје, али иод условом, да купимо одлично место у бечком централном гробљу за остале чланове породице и да их тамо пренесемо. Сад тражимо да дознамо суму тога трошка, па оада треба да гледамо како ћемо је подмирити. По нашем плану светковпна ће бити свенародна и сјајна. Само се бојим да је кратко време до Мптрова, под зиму је, скупштина је,.... може да ће се морати и одгодиги за који дан. Хоћеш ли ти прештампати и допунпти Срезњевскога ? Шолим те аошљи ми један комад те твоје књиге, ако је имаш. Поздрављајући љубазно тебе и твоје од свију нас, остајем твој стари друг, Јован Бошковић. "VIII. Још ми Станојевпћ јавља, да је у њега писмо пок. Бошковића писано др. Илији Огњано23 *