Prosvetni glasnik

190

пред собом главне обдике, но када треба сами да их склапају по правилима. Да је доиста кориспо и потребно навести главне облике иеправилнпх глагода, доказ је то, што тако чине без разлике свн пнсци уџбенпка за Француску граматику. Шта више, у свима таквим уџбеницима налази се још и алФабетски списак (1аћ1еаи) свију неправилннх гдагола са осн. облицима; а у Недељковићевој књизи ни тога нема. Када још додамо, да за неправилне глаголе нема примера за превођење са срискога на Француски, а да су и нримерп са фрапцускога на српски махом иеудесни, онда можемо с раздогом рећи, да је цео одељак о неправидним глагодима слабо израђен. в) сувишна је педантерија што писац уноси Мпг ап1ег1еиг заповеднога начина. Тај облик је тако редак, да можемо прочитати стотпне књига, па да ни један пут на њ не наиђемо, с тога се обнчно п не помиње у уџбеницима, јер нашта теретити памћење ученика једним застарелим обликом, на који они можда никада неће наићи у своме читању. г) у обрасцима за Миг ап1епеиг, овај облик преводи се само са биКу и прпдогом времена прошлог (бпћу био, имао и т. д.), а треба поменути да се у извесним сдучајевима преводи и са будем и поменутим прплогом. д) о употреби сопс1Шоппе]-а у сложеним реченицама, с којом треба ученике упознатп још у граматици, писац вели само, да се тај облик скопчава са 1траг1'аИ; и р1из-^ие-рагШ1;. Требало је рећи, када се скопчава са ЈтрагМ!, а када са р1и8-^ие-рагМ1. Нетачно је п оно што се веди о сопс!. раззе 2. облика, да се он употребљава „ само онд а, када супротно (!) време има пред собом 31 а сдожено је време", јер се мало даље (§ 848) наводи овакав пример: Уоиз еиззгег ћеаисоир тјеих (аИ, (Ш 1е рхчпсе, сЈе 1' ауег^јг СЈие ј' е!а18 1С1 дие (1е т' ауегИг ^и' П е1аИ; 1а. ђ) у обрасцу за ппраг1'аН, 3. д. једнине тога начина гдасп: ди' П (1оипе, ^и' П (м. Дшззе), (]и' П гедоП (м. гедо1те), ^и' П гепЈз (м. ^и' П гепс1е). е) Кад је се писац већ упустио потанко у излагање случајева, у којима се употребљава зићјопсШ, онда је требадо да то буде јасније, прегледније и тачније. Опште правило о употреби сибжонктива казује се овако: „ЗићјопсШ' представља оно што гдагод каже као идеално и неиостојеИе ." Ово је са свим нејасно, јер се пре свега не зна, да ли оно „и,леално" и „непостојеће" служе као допуна глаголу „каже" иди гдаголу: „представља", а после

баш и да је реченица боље стилизована, изрази „идеално" и „непостојеће" нису ни мадо згодни да објасне општу употребу сибжонктива. Таквим се језиком не пише, нити се такви изрази употребљавају за ученике од 14 до 15. година. У 1. „прнмедби", у истом §., велп се: гдаголи огс^оппег, регтеИге, <Шеш1ге и ехћог4ег, ако управљају каквом именицом идп заменпцом, траже да други гдагол дође у неодређенп начин". Зар само они ? А рготеМге, рпег, (Пге и т. д. ? А у 2. ,примедби" опет се каже: ,Тако исто у место сибжонктива стоји ЈпЕпШЈ са преддогом (1е, када је подмет у обе реченпце исти." Ни то није тачно, јер иза гдагода којп казују: вољу, жељу, наду, и гдагола сИсепсН п зетШешП додази пнфинитив без иредлога, н. пр. је (1ез1ге тоиз гепсоп1гег, П пе сгоН раз ауоИ итд). Идн није требало помињатп ово правпло у граматица, илп га је требадо казати тачно. ж) Ргезеп!; с1е 1' тЛ. гл. а1тег у обрасцу за мењање у трпноме виду преводи се са: бивам љубљен итд. Много је боље: љубљен сам иди љубе ме. з) На стр. 88- секаже: „АПег са тКпШу-ом другог ког глагола значи најблнжу будуКност. У томе случају употребљава се глагол а11ег саио у садашњем п подупрошлом времену показнога начпна." — Ово је такође нетачно, јер само ргезеМ глагола а11ег испред инФинигпва другога глагола показује најближу будућносг, а шрагГаН ноказује намеру и преводи се којнм од гдагола: хтети, сиремати се, којима се додају изразп; у (оном) тренутку када, таман итд. и.) На стр. 65. налази се један одељак под насловом „Упитни и одречни облик." Ту лема ни једне речи о „одречном" облииу, а о упитном се понавља што је већ раније на једноме месту речено. Према томе, цео тај одељак је излишап. Овај реФерат би испао и еувише дугачак, када бих стао наводити из свију осталих одељака све што ми се у њима чини погрешно, нетачно пли непотпуно, па ћу се с тога огранпчити само на понеке ствари. Тако, пре свега, још ћу поменути, да се у § о роду именица нпшта не казује о томе, отга у франц. језику одређује род имекпци; да нису наведепе именице, које имају час један а час други род, мењајући иди задржавајући своје значеље; да се код образовања множине именица не помнњу р1игаИа и з1п§и1апа 1;ап1пт, нити множина сдожених именица. Све су то ствари, о којима се говори у граматици, а Недељковић их је изоставио ваљда с тога. што их је погрежно унео у скоју синтаксу.