Prosvetni glasnik

302

У вароши Балтимору, ко,|а се мно! о хвалп добротом својмх школа, рекла му је једна учитед<ица са одушевљсњем: „Ја сам врло тачна односно сабирања у рачуну; ја посвећујем 1 1 / 2 односно 1 3 / 4 часа дневно овоме и ја вас уверавам, мојн ученици умеју да сабирају«. После овога деца су сабирала дугачке редове цифара усмено и писмено, али са свим механички. Такође су читала механички, без наглашавања, итд. Осим читања и рачунања деца су се МН010 вежбала у срицању и писању (у енглеском је срицање предмет за себеј. Осим овога сваке недеље посвећеао Је по 30 манута цртању, 30 минута очигледној насуави (о^јесС 1еввопј и 1 / 4 часа музицп. Ово је карактеристика наставе у нрвом разреду. Иисац прича даље, како је питао Једну учитељицу низкнх. разреда; да ли веруЈе у стручно образџвање учитеља? — «Не к , одговорила Је она, »Ја говорпм из искуства; код меие Је радила Једпа, коЈа Је свршила учитељску школу, ал' не оеше тако добра учитеЉ1;ца као друга, коЈа је учила само гнмназиЈу Опет Једна учитељица рекла му је: в Ја сам пређе радила у вишнм разредима, ну од пре неког времена постала сам нервозна и лекар ми јс препоручио што више одмора. оа то сад радим у нижшм разредима, Јер се човек не напреже, радећи с ма.шм децом а . У вишим разредима геограФија се иредаЈе нз књига без икакве очигледности. Једаа учигел^ица Је аричала, да се Физика у Балтпмору предаЈе са свим опширно, ну кад Је запитана: „праве ли сама деца ексиерименте или учитељи?" — „О, ми немамо ннкаквнх експерпмената"-, одговорпла јо она, „ми Фпзнку учимо из књига. Варош нам не даЈе пииакве апара'1е. Допуштено нам Је да експериментишемо, кад хоћемо. Једна моЈа приЈатељнца аричала ми Је, да јс хтела Један пут да нроба са екснериментима, али јој није ништа исаало за руком и Зато јс се заклела да никада више н не сања о скспериментима а . У једноЈ школи где се нешто учило и из ФизиологиЈе, питало се: »Какав Је утицаЈ алхокола на човечје тело?" — Десетогодишњи дечко викао је колико га 1 рло доноеи и то брзином од сго мпља у мануту: „Упропашћује тело, дух и душу, слаби срце и одузима моћ памћења«. — Какав је утицај дувана? аиташе учитељица. Као одговор бројао је дечко веома брзо читав нпз болести од којих многе већипа лекара не познају. — Шта проузрокује те болести, претерано или умерено пушење ? — Умерено пушењс! гласио Је тачно одговор.

Шсац се пита: »Шта значе ови примери? Нросто да ми није испало за руком наћи ма какав знак, да је васиитна наука до данас продрла у јавне школе у Балгимору". Као узроке овог жалосног стања он наводи ово: 1) грађани се хвале својим добрпм школама, на кад је све лепо. опда на што го рушити ; 2 ј школска управа у Балтимору је чисто политичка организација; 3) надзор Је врло мршав, Јер над 1200 учитеља врше надзор два виша управитеља (ОђегсћгекЛ-огеп), а сви остали уиравитељи морају радитп у школи; 4) школе су у рукама учитеља, којп немаЈу накаквог стручног образовања. 11рема овоме, пошго су узроци познати, онда су н средства за аоправку са свим уочљива ■ јасна. Слично је са школама у БуФало и Цинцпнати, где јо такође механичко-бирократски систем. У БуФало сваки мисли, да су школе у његовој вароши ненадмашне. Учсње на памет апстрактних реченица (на ар. пз 1 ео1раФнје), бесмислено аопаиљање, рђава дисциалина и ред, итд. одлуке су и ових школа. Школе су са свам зависне од политике, те и избор учигеља од тога зависи, зато и јесу веома неспремни а и надчор им је врло оскудан. Исто ово је и у Цинцинати. ДрукчиЈе Је са школама у Сент-Луису и ИндиЈанопољу. У Сент-Луису школски управитељ једипо тежњ да постигне извесне квантигативие цели, а учитељису му за то само машине. Овде непрекидно раде и учитељи и уче! 1ци иод притиском, дисциплина Је строга и ограничена, а метод наставе Је мање апсурдан не! о у осталим помеиутим варошима. Зато и јесу резултати квантитативио доори, ну квалитативно рђави. У Надијанопољу је иротивно овоме. Овде је школски > правитељ вођа, пома1ач, па чак и васпитач својпх учитеља, који изгледају као ђаци у својој стрј ци. Свесни оскудица свог ранајег образовања, учнтељи и учитељице образују међу собом псдагошке кругове ради читања цедагошких дела проучавања и претресања. Овде се налази извесна концептрација наставног плана и природан метод, ма да још оскудева техника наставе. Љ. М. Прохнћ.

Учитељева историја. Јевропска књижевност може се заиста подичити многим извреним радовима по историји педагогије. Васаитање и настаза, њихови смсрови и циљеви, њихови поетупци, примена разних начела, напредовање и застој у разпих народа и у разпа доба — све се то вредно истраживало и износило, било као углед и путовођа за садашњицу, било као тумачење за схваћање садаш-