Prosvetni glasnik

РАЗНИ

ЗАПИСИ

801

тета морати свој посао код ове незгодне тачке отпочети 1 ). Из речене статиотике вадимо још и ове податке: Аустро-Угарска има 11 универс., са 19659 ред. сдушалаца и 994 настав., Енглеска има 10 универс., са 16264 слуш. и 596 пастав., Русија 9 универс., са 13809ред. слушалаца и739 настав., Шпанија има 11 универс., Швајцарска 6, Белгија и Холандија по 4 университета. Највише слушалаца посећује париски универс , и то 9215. Ово је у ствари и једини потпуни универс. у Француској. После париског најбоље је посећен бечки универс., и то 6220, берлински 5527, напуљски 4328, минхенски 3551, буда-пештански 3533, атински 3500, единбуршки 3488, московски 3473, лајципшки 3458, мадридски 3182 итд. Особито место ааузима Праг, који има два университета : чешки и немачки. Први посећује 2361, а други 1580. Укупни број износи дакле 3941. Из „Рае<1а§о§тт а -а. Јов. Кангрга.

0 северно-америчким школама. У једном немачком педагошком журналу штшпан је пре кратког времена реФерат на извештај о севсрно-америчким школама од нашег иознаника из Немачке, доктора медицине, Американца Ј. М. Рајса (Шсе). Др. Рајс је провео више од пет месеца у путовању ради проучавања северно-америчких школа а у томе га је предузећу потпомогао један веома угледан амерички нолитички и друштвени часопис, у коме је и изашао извештај. Ми ћемо према овом његовом извештају, како је реФеровано у немачком журналу, изнети овде неколико цртица о северно-америчким школама, које ће без сумње интересовати наше чигаоце, у толико ире што су изнесене према извештају једног Американца, те им се може у већој мери поклонити вера у истинитост, него ли да их је изнео какав странац. Др. Рајс је испитивао узроке, који чине махне у васпитању по школама и у тој цели оп је чинио две различнте врсте посматрања: а), ироучавао је Фактичко стање школа пзвесне области, и б), проучавао је опште школско уређење, да би на тај начин могао открити узаЈМичне одиосе обога. При ') Министар просвете Мартини иоднео је ових дана нар. скушптини нројект те реФорме, којим се предлаже, да се укине 12 најслабије посећаваних университета. Ну грађани из местадотичних университета устади су најодсудније против те мере, те држе скупове, на којимаулажу нротесте. У неким местима ове демонстрације узимају вид побуне. Отуд се види Да ће вдада имати много муке, док ту ре®орму иаведе. »Росвктни маовик 1893.

овоме он се потпуно ослањао на своје лично иокуотво, одбацивши све могуће туђе иввештаје. 0 незнатним изузецима он је од 7-ог Јануара до 25-ог Јуна 1892. године за време школских часова без прекидања присуствовао настави. Посматрао је рад код преко 1200 учитеља и учитељица и посетио школе у 36 вароши и 20 учитељских школа. Проучавање школског уређења било је на основу размитрања закона и правнла и личних обавештења директорн, учитеља, итд. Он тврди, да у опште није брзо ни у чему изводио закључке, већ све, што је рекао, да је на основу личног посматрања са сиим оправдано. На првом месту он карактерише систем школа северно-америчких као Један хаос. Разне општине уређују своЈе школе у великој мери према свом личном ћеФу. Државни закони, који треба да регулишу, већином су од мање вредности. Отуда велика неједнакост школа. Учитељи опет с незнатним изузетком неће ни да чују за научну Педагогику. Мањина од њих признаје могућност метода а још мање их је, који га имају. У кратко, види се велика оскудица у научном педагошком образовању. Јавно мњење је према школама са свим негативно. Грађанин не ирати школска прилике с већим интересовањем, за то и западају школе у руке политичара. Школске управе бирају се са свим произвољно. Положај општина према школама час је великодушан, час сувише малодушан и тврдоглав. Положај управитеља школа а и трајање његове службе веома је несигурно. Управитељ је често у дисхармонији са општином, а обоје ово сиречава и слаби његову подобност и његов утицај; нри том у н.еговом избору често се заборављају педагошки захтеви. Учитељи су у овом послу слаби; они су често озбиљни, савесни и енергични, алл то нису довољни предуслови доброг учпгеља. Врој учитељских школа ни из далека не достиже да попуне школе учитељима, који ће бити ледагошки образовани. Благодарећи политичкој наклоносги, многи учитељи и учитељице остају на својим добрим местима и поред своје неподобности и немарљивосги. Према горњем је јасно, да добра школа може бити само тамо, где је управитељ нодобнији, којп има више идеала и који не сгоји у непријатељству са општином, те се и може слободније кретати. Таквих школа има такође доста. Др. Рајс вели, он неће да напада оно, што је добро, већ само што је слабо, лудо и бпрократско. Интересно је саопштити погдекоје разговоре његове са учитељима и учитељацама, што ће моћи још боље илустровати стање северно-америчких школа. 39