Prosvetni glasnik

270

КРИТЦКА Ц БНБЛИОГРЛФИЈА

Алп и ако изгледа, као да би се хтео и тога одрећи, ипак се заклања за европску науку, па јој пришива да и она ради као што је он урадио. Међутим, у мпогобројиим описима пећина у Ауетрији (Носћв^еМег, Ноегпез), Немачкој (Еп»е1, Ргааз, Капке), Италији (1взе1), Шпанији (СаИаШас — 2ађоготазку), Русији (Уваров, Анучин), Француокој (с1е Зеггеа, Шујеге, Саг1аШас, Нату, МогШ1е1;), Белгији (Бироп-Бе Ноп) и Енглеској (Еићћоск, Еуапз), ја не нађох да се кадгод овако радило како г. д-р Ђ. П. Јовановић тврди, Чини ми се да би г. колега дугкан био да ово своје тврђење поткреии цитатима бар из иеколико оргиналних описа европских пећина, ако не може баш из свију „осталих«, на које онако без изузетка своје тврђење распростире. Али ако би му ово икад испало за руком, ако би и доказао да се „највеће кости® удружене са »незграпним посуђем® увршћују обично у бронзану периоду — ипак тиме још не би оправдао своје мишљење о Дљинским остацима, јер су они и сувише малобројни и ништавни за онако крупан закључак. Одиота, кад изоставимо кости „детета 0 , »младића® и »млађих индивидуа« (јер се пораст одређује само по одраслим индивидуама), онда г, колега остаје само она једна лисњ&ча »одраслога човека" по којој је познао да је тај човек »био врло високог раста«, да је »морао имати најмању висину од 1'85 см.') и закључио да датира из бронзане периоде. Међутим, ако прочитамо каква год упутства за прорачуп људског пораста по појединим деловима скелета, на пример најновије инструкције од професора Л. Мануврија, наћи ћемо овако правило: 8е §агс1ег с1е сопв1с1егег сотте з1аћ1е8 ои ЛеГтШГз <1ев геви1"(;а1;8 оМеииа 8иг (1ев аепез Јпзи!НзаШез. Ба 1аШе тоуеппе (1'ипе рориШшп п'ез1; ји8(;е а 0т01 ргез ди'ауес ипе 8бг1е (1е 50 а 60 сав. Ауес 20 ои 30 саз е11е п'ев1; 1пШдиее ди'а р1и81еиге8 сеп1тте1ген ргез. Ауес 10 саз Геггеиг реи1; аШтДге 10 сеп!1те1;ге е4 р1и8. 4 ) Колика ли је, према томе, еггеиг кад се има само 1 саз и то од индивидуе за коју се г. д-р Ђ. П. Јовановић није потрудио одредчти и објаснити, да ли је мушка или женска, да ли је макроскел или микроскел, што је обоје важно имати на уму, кад се по појединим костима иораст одређује?! И када би нас наш „иалеоантрополог" накнадно о овоме обавестио, и када би нас, том приликом, уверио да је оне костн Ј ) Хтео је написати 1 м. и 85 см., па му се овде као и у многим другии случајевима нотација метарске системе винула у заборав иди од брзопдетства зандела. Види но овоме и у његовом сиису Фауиа Преконошке Пећине. 2 ) 1 ј. М а п о и V г 1 е г : Бе1егпппа1ло11 Де 1а 1аШе (Гаргев 1ез ^гапЈв 08 (1ез теткгев. У Кеуие тепзиеИе с1е Г Есо1е (Г АпШгоро1о§Је с1е Рапв 1892., стр. 233., а такође и у Мето1гев (1е 1а 8ос. сГ АпШгоро1о&1е Је Рапз 1892.

мерио прописним Брокиним остеометром (а не каквим оеоградским цолштоком), па према прецизној мери висину човека тачно одредио — ипак би му се она једна једина цифра изгубила међу многим цифрама, међу којима се крећу варијације пораста, не само по личностима и полима, већ и по расама. У море од циФара не би његова цифра без икаква трага утонула само онда, кад би г. колега могао доказати ову немогућност: да је у бронзаној периоди живела само једна раеа, да су жене у то доба биле висоне као и људи, и да су све одрасле индивидуе биле једнаке.') Тада бп тек његов закључак био „у неколико« оправдан. За што само »у неколико"? За то што по садашњем колегином мишљењу уз »највеће кости" треба да се нађе и »незграпно посуђе", докле су се лане (у Старинару) „највеће кости« саме и без икаквог друштва, увршћивале у бронзаиу перподу. И одиста он је свој закључак „у неколико« и правдао наласком рбина од простога посуђа. Али је питање: за што тај закључак »није апсолутан« него му је само »може бити«, кад је г. колега знао и тврдио да је коегзистенција простог носуђа и «највећих костију (< карактеристика људског рода из бронзане периоде? Сигурно зато, што нам и сам прича да »у својој збирци има чак и подушно посуђс из периоде бронзе с орнаментиком". Па зар ово колегино имање не сведочи само собом иротив његове поетавке о доказној сили простога посуђа, било оно са било без великих лисњача? Цела ствар о Дљинској Пећини стоји дакле овако : Г. д-р Ђ. П. Јовановић тек је из моје критике научио право име предметз, о коме је писао, па га брзо заборавио и опет изопачио. Г. д-р Ђ. П. Јовановић покушао је да без икаквих научних разлога у периоду бронзе уврсти пеке кости и рбине од посуђа, које су у Дл>инској пећини наћене. Разлози које је г. аутор у своме спису навео, и у одговору поновио, измишљени су и не вреде, јер није пстина да су »највеће костп« и »незграпно иосуђе«, обоје скупа, као ни свако за се, карактеристичне за људски род онога времена. А у историји наше полемике о овоме предмету остаће утврђено : да ја нисам »наметнуо силом« оно мишљење г. проналазачу бронзане периоде у Дљинској пећини, већ да га је он имао кад је једино њиме свој закључак оправдавао, па га се у одговору прво одрекао, за тим га одмах ионовио, и најзад га неким својим иметком опет сам подрио. ') Ј. Еоћ ап у својим, лане наштампаним, Кесћегсћеа виг 1ев овветехЉ ћишатв ргеМв1оп^иез еп уие с!е 1а гесопвШиИоп с1е 1а 1аШе, изнесе веома обилат материјал, али ништа што би оправдавало поставку да су „највеће костп 1 из бронзане иериоде.