Prosvetni glasnik

336

НДУКА И НДСТАВА

је упоредни метод, услед чега су се морали изменити назори учевних људи односно иостененог развића правног поретка у оиште, и поједивпх правнпх установа на по се. Пре се историја права сваког народа на посе сматрала п изучавада као засебна наука, а упоређења су чпњена само опда, кад је испптивач наишао на позајмљене установе једнога нароДа од другог, а данас се држи да је врдо потребно, ради тачнијег разумевења појава у историји права једнога народа, упоређење ових појава са сдичним појавама у псгорији права других иарода. Ну ма да је применом новог метода у прво време укдоњено доста забдуда пређашње школе, ппак још ни данас нису достигпутп сви они резултати, који су се моглп достићи према стварном материјалу, да није било погрешака код првих представника новог правца, разуме се погрешака, које су неминовне прп сваком новом послу. Нредставнпди новог правца деле се у главпом на две школе, од којих једпа примењује упоредну методу у врло уском обиму, а друга пак не свагда са потребнои тачношћу и смотреношћу. Првој школи припадају од Енглеза: Мен, Фриман п Гирн; од Француза Фистел де Куланж. Ови научари сматрају да је врло потребно ограничити се за време само иа народе париског порекла, а сав онај богатп материјал, који нам пружа живот народа неариског иорекла, који су данас на нижем ступњу развића, сматрају као материјал са свим неугодан, за то што су путници, који су прикупљали овај матерпјал, већином били људи мало спремии за тај посао. Неправилноет таквих погледа недавно је доказао Херберт Сненсер у свом делу „Основи Социологије". Што се мене тиче", вели Спенсер — ,,ја, управо не знам на основу чега треба да признам већу тачност наводпма Тацптовим, које је он црпао из других руку, по оним наводима, који су основани на неиосредним проматрањима новијих путника, од којих је већина била научно образована". 1 ) За тим Спенсер указује на Барта, Ливингстона, Дарвина, Волеса, Хумболда. И заиста не користити се материјалом који су скуппли новији путници, значи, драговољно се лишити једнога од главних извора за упоредно изучавање права и историје. Али не гледајући на ово уже упоређење, које се олноси само на народе ариске расе, научнпци ужега обима свакако бп моглп достпћи већих резултата па и тачнијих, само да су у својој одређеној СФери употребили упоредни метод онако како треба. Ради овог циља потребно је бпло најпре детаљно проучити право посебпце сваког арпског парода, па за тим упоредпим путем одредити општа ') Рппшрез с!е 8омо1о§1е р. 319. п. 1.

начела развића свима ариским народпма. Али поменутп научари радили су са свим другојаче. Признавајући за основе правних установа оне тииове, које су упознали у праву Римљана и Грка. онп су све оно, што се одвајало од ових типова, сматрали као производ доцнијег развптка, т. ј. као неку особину која је ионикла под утпцајем особитпх услова, у хојима се налазпо овај или опај ариски народ. Отуда су потекле многе погрешке и иеправилни закључци. Некада су римске типове, који, без сваке сумње, припадају доцнијем добу развића правних установа, сматрали као првобитне и старије од тпиова, који се сусрећу у другнх арискпх народа, а услед овога постојало је и иеправилно гледиште на последице и потоње облике у развићу права. Друга школа хвата много шпре задаће упоредне историје права. По мпшљењу ове школе, чији су главни представници од Енглеза: Ллбок, Мак-Л.енан, Сненсер и Морган (Американац), од Фраидуза: Жпро-Тејлон и Л.авле; од Немаца: БахоФен и Пост, као задаћа упоредног пзучавања потребно је да се признаду и усвоје закони у развићу права, који су општи целом човечанству. Па услед тога поменути научари илп се користе свим материјалом, које им даје право најразличнијих народа, или ако ограеичавају своја упоређења ца круг ових или оних народа, они ипак никако не смећу с ума оне резултате, које су постигли други испитиваоци при изучавању живота осталих народа. Нема сумње да еу писцп, који припадају овој школи, направијем иистинитијем путу. Али и они нису избегли погрешке. Главни недостатак њихових испптивања (а нарочнто спис БахоФена) састоји се у недовољном познавању старога права ариских народа у пажњи коју обраћају пскључнво на Факта из живота и права сувремених варварских и дивљих племена. Осим тога, у неких од испитивалаца упоредних установа, често не претходи тачно изучавање самих тпх установа, услед чега се често спољашња сличпост узимала за сличност по суштини, и чињени су сасвим погрешни изводи 1 ). 1 ) У овош погледу нарочито греши Давле у свои спису »Бе 1а ргоргШе е1 с!е вев Јогтез рпшШуев*. Не могућно је, не сдожити се са Фистед де -Куланжом Е4ис1е виг 1а ргорпе4е а 8раг(;е у Веапсез е! ^гауаих^ |3е ГАсаДеше с1ез 8с1епсе8 тога1ев е! ро1Шс|ие, поиуеПе вепе, Тоте XIII, р. 617 к), да су довази које је навео Давде у потврду свога мишљења, да се земља у првобитним друштвима увек надазида у облику опште својине, покупљени само случајно. Опазивши извесву сличност излеђу сеоске општине у Индији и руског мира, и закључивши, даље, доста успешио да алменди Швајцарске и Нидерланда имају те исте варавтерне црте, ј Лавле је додао свему овоме две трн изреке Дезара о бићу и животу Германаца, казивање Диодора о житељима липар-